Јапански хорор, који показује како влага у кући може дјеловати и психоделично.
Јошими Мацубара је тек разведена, млада мајка. Са шестогодишњом кћерком Икуко, покушава да заснује нов живот. Због незапослене улоге жене у традиционалном Јапану, то је тешко само по себи. Уз бившег мужа, који жели старатељство.
Тумачење Јошиминог лика је преглумљено, по наслијеђу тамошњег позоришта. Исувише је наглашено уплашена, што ипак дочарава рањивост самохране мајке. Меланхолично-емотивне жене, која ту и тамо чвакне по коју таблетицу. Са црним тригонитом на кутији.
Равно, линеарно приповједање, с музиком искључиво у устрављујуће сврхе. И реминисценцама на несталу дјецу. Генератор бојазни, уплетен је уско са свакодневицом. Лошим кућепазитељем, безобразним рентијером, плафоном који прокишњава, кашњењем по дијете у вртић, и тражењем запослења због парнице с мужем.
Снимано је једноставно и јефтино, тако да већ виђени извори страха у јапанском филму (црнокоса женска дјеца са проклетством умјесто перути), дјелују убједљиво.
Не као клонирање Круга, него више као јапански традиционални мотив.
(Редитељ: Хидео Наката; Улоге: Хитоми Куроки, Рио Кано, Миреи Огучи)
