Криминалистички трилер, с оштрим преокретом на крају.
Овакав опис би требао налећи, уз свако остварење овог жанра. Али тај преокрет је неочекиван и у смислу промјене истог. Прелазимо у хорор, увођењем до тад некориштене фантастике.
Највише завара, дијалогом претрпан сценарио. То узрокује исувише ослањања на глумце, и на пар мјеста резултира досадом. Вјештине и искуства је мало, јер глумачку поставу великим дијелом носе дјеца.
Прича цикличне кострукције, почиње у згради ФБИ у Тексасу. У кишну ноћ, агент је позван од куће. Неки младић се јавља као извор повјерљивих информација. Изјављује да зна ко је неухватљиви серијски убица, штавише, да је то његов брат.
Креће из дјетињства, описујући како му је отац добио визију. И тад су почела убиства, која отац види као “уништавање демона”. Тај дио је добро одрађен. Објашњење које фали, сабијено је одлично у том преокрету.
Онај за којег све вријеме мислимо да је убица, показује се као позитивац. Уз један интересантан детаљ – овдје је подсјећање на прошлу радњу заиста потребно.
Истиче детаље на које углавном нијесмо обратили пажњу.
(Редитељ: Бил Пакстон; Улоге: Бил Пакстон, Медку Мек Конаги, Пауерс Бут)
