Редован Шварценегеров филм, необичан једино по одсуству непрестаног приказивања његових бицепса. Подсјећа на Тотални опозив. Како по изведби, тако по хумору и причи. Специјални ефекти солидно одрађени. Могли би се и забавити, да све није исувише политички коректно.
Клонови се по законима “шестог дана” (Бог створио човјека), одмах убијају. Религијски фундаменталисти, цмекну власника корпорације која клонира кућне љубимце. Да би прикрили његова преснимавања у ново тијело, клонирају се сви очевици, (и)ли они убијени током инцидента. Главном јунаку, метафорички излизаном Адаму, случајно је баш рођендан.
На послу га замјењује колега, па грешком клонирају живог човјека. Од тада га јуре корпорацијски агенти. Да убију. Вриједно помена је када наш Адам, пред огледалом заврне доњи капак. Види квржицу, што је знак да је он клон, а не глава његове породице.
Прави Адам при хепиенду говори гувернеру Калифорније, да је та породица и његова породица “јер је био спреман погинути за њу”. Тад се чини да неко заглушно пјева пјесмицу “Пионири малени”, ударајући њен такт по вашој глави.
То Шварци поје сам себи на увце.
(Редитељ: Роџер Спотисвуд; Улоге: Арнолд Шварценегер, Мајкл Рапапорт, Тони Голдвин)
