Филм препун тикова, замуцкивања, и опсесивних радњи. Из њих израња Рој. Озбиљан преварант, који има проблема са боравком на отвореном простору. Проблема са животом уопште, уколико не попије неколико својих ружичастих пилулица.
Он и његов партнер, врло успјешно ваћаре усамљене и наивне људе. Све, док му једном не нестане пилула.
Принуђен је да разговара са психијатром, како би добио нове. И добија их. Уз неке нове свјетоназоре. Послије свађе, након које јој је оставио шљиву под оком; није више видио бившу жену. А била је трудна, и то дијете би сад требало имати 14 година. Жена и даље неће да разговара са њим, али хоће кћер Анђела.
Одатле креће забавна породична приповјест, бацајући свјетло на приватни живот љубазног криминалца. Уз то је и смијешна. Нешто као мање скуп, и више педагошки Ухвати ме ако можеш, или Океанових 11,12…
Весела акциона комедија, која се изванредно претвори у трагичну драму. И онда упропасти сама себе, политички коректним финишом приче. Па, уколико вам је добра прича дража од хепиенда, изгасите филм пред крај.
Када видите натпис: Годину дана касније.
(Редитељ: Ридли Скот; Улоге: Николас Кејџ, Сем Роквел)
