Можда би се неко неупућен запитао због чега се више у јавности не реагује на неке веома индикативне импулсе. Напримјер, чин Срђана Пухала којим је овај јасно и конкретно указао на отворене и тешке пропусте Владе Републике Српске која бјесомучно арчи новац пореских обвезника.
Фронтал је у посљедњих неколико мјесеци већ неколико пута указао на неке аномалије у друштву. Да подсјетим читаоце:
– „Случај Пресс РС“, гдје је јасно било доказано да је Влада Републике Српске дала много више новца за израду портала него што је реална тржишна вриједност;
– „Случај Драшко Танасић“, гдје је полицајац злостављао малољетнике, а да при том до дана данашњег тај полицајац, који је именован и гдје постоје живи свједоци његовог злочиначког понашања-није одговарао;
– „Случај Глас Српске“, најсвежији примјер, гдје је Влада РС вишеструко преплатила услугу коју ју је пружио Глас Српске, а што је Срђан Пухало потпуно јасно и документовао.
Дакле, да резимирамо: само на овом мјесту представљена су три случаја у којима је документовано, доказано и образложено како су институције Републике Српске лоше радиле свој посао. И не само то-толико су лоше радиле тај посао у поменутим ситуацијама да такво поступање заслужује испитивање не само политичке и дисциплинске, него и кривичне одговорности. Ту нема било каквих спорова и недоумица. Не ради се о политичким темама, но о флагрантном кршењу вих правила која се односе на економично и домаћинско пословање владе, односно, у случају „Танасић“-оних одредби кривичног закона које третирају вандализам полиције над грађанима, односно дјецом.
И иако је све то потпуно јасно и просто није могуће рећи да неко није скандалозно радио свој посао-нико не реагује. Заправо, реагује покоји веб портал, пар углавном анонимних коментатора на тим порталима и то је то.
Не реагују:
– класични медији (новине, радио станице, телевизија, укључујући и РТРС коју сви плаћамо својим новцем)
– политичке странке (како оне у власти, тако ни оне у опозицији)
– институције система (влада, тужилаштво, ревизор, полиција)
Ова три фактора генеришу оно што зовемо јавним мнјењем. Наравно, наше јавно мнјење јесте примитивно, просто зато јер није имао ко да га развија. Сви ми који користимо данас и овдје интернет како бисмо не само играли фармвил и били на фејсбуку, но да бисмо нешто и прочитали о свијету у којем живимо морамо бити свјесни да је нас у Републици Српској максимално 0,5% од укупне популације. То је та цифра и вјероватно је и преувеличана. То је наше жалосно стање. И ово врло добро знају сви доносиоци битних одлука код нас. Једноставно, уопште није битно шта ми сви овдје пишемо. То се не пика. Људи код нас од медија озбиљније прате једино РТРС. А тамо нема простора за којекакве „случаје“, већ је тамо све сјајно.
Сјетите се да Милорад Додик има пуну подршку јавног сервиса још од 1998.године. Тринаест година. И цијело то вријеме та телевизија ради на изградњи „лика и дјела“. Толико ни РТС није градио Милошевића. То је један моменат. Други-владајућа странка зна како се влада, те користи све механизме, а највише новац из буџета. СНСД плаћа све оне које треба платити како би обезбједио своју тоталну владавину. На платном списку су медији, тзв. „независни интелектуалци“, сви они који треба да послуже сврси: било да је ријеч о економским, политичким, културним, религијским или било каквим другим темама они треба да пренесу поруку да је Српска на правом путу, да има генијалну власт, а свако ко не мисли тако није ништа друго до издајник, страни плаћеник, кретен или нешто слично.
Огромна већина људи у Републици Српској данас заиста не зна да је Драшко Танасић, припадник МУП-а РС, манијак који хода Бањом Луком у службеној униформи и пребија дјецу, док га његов министар прећутно очигледно подржава у свему томе. Огромна већина људи у Српској не зна ни колико кошта израда портала, а појма нема да је Пресс РС добио 50.000 КМ да направи себи један. Огромна већина људи у Српској, такође, појма нема ни о томе да је Срђан Пухало доказао како је Гласу Српске поклоњено преко 200.000 КМ за-низашта.
Једноставно, људи то не знају. Према томе, не могу нити да формирају своје ставове и судове о свему томе. Али, нешто друго је просто невјероватно: они који и сазнају за такве појаве, они који и немају неког додира са владајућом структуром, они који, штавише, и могу да схвате и схватају: велика већина тог малог броја заправо једва чека да онај ко се дрзне да се усуди-пропадне. Видјели сте: кад се причало о Пресу, било је да „50.000 КМ и није нека пара“. Кад је манијак Танасић млатио дјецу-„ма и дјеца су данас свакаква“. Сад је вјероватно „ма то Пухало нешто“.
Биће нам све горе, што и није тако лоше какви смо.
П.С.
Сјећа ли се неко часовника на Фронталу и рока за завршетак аутопута?
Урош Симеуновић
