Главни лик прави шаљиве репортаже на ТВ. Оне какве немају превише везе са одговорношћу, која би вас довела на мјесто уредника. Забављају људе, али нијесу довољне да постанете Лари Кинг.
Због те фрустрације добива отказ. Но, низом случајности, прима поруку да постоји посао за њега. Налази само трошну зграду, у којој је црнац-чистач. Моли га да му помогне око гланцања пода, и то је кључна тачка.
Тај црнац је бог. (Због потрошачке саможивости ове поетике, ту трословну ријеч пишем као титулу. Малим словом). Бруса учини свемоћним, али не сасвим. Има два ограничења. Никоме не може рећи да је бог, и не смије (показало се не може) утицати на «слободну вољу». Моћ користи за самопромоцију, потпуно запостављајући паству. Ставио је у рачунар, и молитве добија као е-пошту. Сви аутоматски добијају позитиван одговор, и у граду Бафалу настаје потпуни хаос.
Нагласак је на томе да није лако радити божји посао. Џаба му успјех (постаје Мистер Екслузив), кад га цура неће. И овдје преко неузвраћене љубави, проникнемо у религиозност. И учимо се цијенити свој досадашњи живот. Без хокус-покуса!
(Редитељ: Том Шадијак; Улоге: Џим Кери, Морган Фримен, Џенифер Анистон)
