Трилер. Са напором да се створи динамика, отјелотворена у позиву из телефонске говорнице, који се не смије прекнути.
У одагнавању статичности се већином успјело, мада кадар углавном не излази из једне улице. Зато обилато раби подијељени екран, да би уз већ досадно унезвјерену фацу човјека на нишану, додао и неке растрчане туристе са камерама.
Позив је за Аланфордовског ПР-а. Пола таблоидног новинара, пола трачерског шарлатана. Манијак у потрази за моралним чистотама, тјера га да се разоткрива пред камерама. Плус жена и недосањана љубавница. Ову потоњу и зове из говорнице, јер му супруга провјерава мобилни.
Процес катарзе се контролише снајпером.
Све се добро заврши, тако што црни полицајац схвати о чему се ради. Исценирају пуцањ гуменим метком, али снајперисту не нађу живог. Трен пошто добије анестезију, дотадашњој жртви прилази стварни снајпериста. Онај који је нађен мртав је сасвим други човјек, а он од сад нека пази, да ли ће његова новорођена искреност бити кратког даха. Тј. хоће ли и он остати други човјек.
Технички добар и прилично скуп. У односу на Лоше друштво (Праг) од истог редитеља, ово је соцреалистичка реклама за Њујорк, послије напада на СТЦ. Почетак динамичан, али оставља генералан утисак већ виђеног.
(Редитељ: Џоел Шумахер; Улоге: Колин Фарел, Кифер Сатерленд, Форест Витакер)
