БЕОГРАД – Чувени српски писац Милорад Павић и члан Српске академије наука и уметности, преминуо је у 80 години.
Павић је био историчар српске књижевности од 17. до 19. вијека, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, те универзитетски професор.
Његова дјела превођена су на вројне језике, а домаћу и свјетску славу стекао је романом "Хазарски речник", који је објавио 1984. године.
Овај својеврсни лексикон у 100 000 ријечи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новог вијека.
На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу пјесама "Палимпсести" 1967. године, па "Историју српске књижевности барокног доба" 1970, затим "Војислав Илић и европско песништво" 1971. године.
Другу књигу пјесама "Месечев камен" објављује 1971, а прву збирку прича "Гвоздена завеса" 1973. Следе књиге прича: "Коњи светога Марка" (1976), "Руски хрт" (1979), "Нове београдске приче" (1981), "Душе се купају последњи пут" (1982).
Објавио је и романе "Предео сликан чајем" (1988), "Унутрашња страна ветра", "Последњу љубав у Цариграду" (приручник за гатање) 1994. године, "Друго тело" 2006. године и друге.
Критичари су Павића описивали као писца чудесне имагинације и предводника европске постмодерне.

