БАЊА ЛУКА – Избор романа “Прсти лудих очију”, аутора Рајка Васића, у ужи круг за Нинову награду већ представља побједу, зато што је то деценијама највеће књижевно признање на овим просторима, рекао је књижевник Миљко Шиндић.
Шиндић је истакао да је жири у конкуренцији 133 књиге изабрао “Прсте лудих очију” међу осам најбољих и највриједнијих књига, те нагласио да то представља културни догађај за РС и велико признање за идавача Задужбину “Петар Кочић”.
Он је истакао да се кључ за читање налази у наслову књиге и да у “тим прстима треба препознати прсте једног лудог времена, времена зла, смрти, глувог барута, босанске проклете авлије, трагања за смислом бесмисла и ништења”.
“У тим лудим очима треба препознати тог свјетског `добротвора` или како су га назвали, милосрдног анђела, који је убијао српски народ, цивиле, рушио мостове. Треба препознати и слијепе вође које су у пропаст водиле народ, а међу њима послушнике и прст на обарачу који је убијао да не би био убијен, а онда је и сам постао убица”, закључио је Шиндић на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Књижевник Никола Вукелић рекао је да је роман “Прсти лудих очију” за кратко ријеме постала хит књига и да је, иако је циљ Нинова награда, она дошла до циља уласком у ужи избор.
Вукелић је истакао да је Васићев роман зналачки, да су у њему дати сирови призори ратних разарања, насликана психологија групе, али и појединца, трагичног јунака који је својом изузетношћу обезбиједио себи судбину вука самотњака, ратног хероја, окрвављене легенде, човјека који је своју неоствареност ријешио једним потезом, супериорно и без дилема.
“Књига се чита у једном даху. Васићево дјело је потврда да још постоје неоткривене могућности прилажења много кориштеним темама на нов начин. Начин је у човјеку, његовом персоналитету, унутрашњем богатству, ширини, инвенцији, најзад списатељском умијећу, а свега тога код Васића не недостаје”, сматра Вукелић.
Аутор књиге рекао је да је пратио не судбину, већ свијест обичног човјека сељака који се родио у штали и дочекао да прође кроз рат, те да је покушао да види шта се догађа са појединачном свијешћу.
Васић је нагласио да је роман без класичне радње и да се одвија у много слојева, што представља ток мале људске свијести која је одбила да се бори против свега што јој се догађа.
“Сватио сам да нико од нас који смо били у рову не знамо ништа о рату, већ да смо само прсти који повлачимо обарач, не питајући ни зашто, ни како, ни до када, по налогу неких лудих очију, за које нико не зна ни ко су”, напоменуо је Васић.
Он је рекао да није добро да неко као он, из дневне политичке “мјешалиц”, улази у књижевност и обрнуто, рекавши да једино оправдање које може да понуди то да је писање његов занат.
“Ово је један од облика у којем пишем, нешто што сам препаковао у другу амбалажу да не буде насиље према стваралаштву и књижевности. Сретан сам што нисам имао обавезу да пишем побједнички роман, ни режимски и национални, са идеологијом и мржњом. Писао сам роман о једној обичној људској свијести, која је прошла кроз крвави рат”, истакао је Васић.
Он је истакао да је изненађен избором жирија да његова књига уђе у ужи избор за Нинову награду, јер то признање није очекивао.
