БИЈЕЉИНА – Академик Љубомир Зуковић оцијенио је данас да су Срби, након обнове српске државности, показали свијету своје право стваралачко лице оним што је настало и одњеговано усменим путем.
На округлом столу о теми "Утицај народне књижевности на умјетнички текст", који је данас одржан у Бијељини, Зуковић је рекао да је непотребно правити неку битну разлику између одреднице умјетнички текст и онога што је настајало усмено или писаним путем, јер је умјетност све оно што је у народу усменим путем настало.
"Готово сва литература из тога црпи грађу, у њој се, па и у савременој, осјећа тај огроман утицај усмене књижевности као умјетничке, и оно што је испредњачило у томе што ми данас зовемо умјетничком или писаном изашло је из шињела усмене књижевности", рекао је Зуковић.
Као примјер за ту оцјену, Зуковић је навео стваралаштво Бранка Радичевића, Петра Другог Петровић Његоша, Иве Андрића, Петра Кочића, те савремених пјесника попут Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога и Ђорђа Сладоја.
"Присуство онога што им је дошло као надахнуће, материјал и као нешто што њихов текст подиже на ниво умјетности има једно изванредно упориште и евокативну снагу усмене књижевности", рекао је Зуковић.
Он је упозорио да је пред српском науком о књижевности велики задатак да се присуство усмене књижевности оцијени појединачно – од писца до писца, од збирке до збирке, од романа до романа.
О утицају народне књижевности на умјетнички текст, неопходности да се направи научна анализа текстова савремених књижевних стваралаца и утврди како и колико је стара усмена књижевност заправо жива у свим тим дјелима говорили су и професори Љиљана Пешикан Љуштановић, Бошко Сувајџић, Јелина Ђурковић и Саша Кнежевић.
Книжевно-научни скуп одржан је у Народној библиотеци "Филип Вишњић" поводом 16. Вишњићевих дана, манифестације коју организује бијељинска "Просвјета", уз покровитељство Министарства просвјете и културе Републике Српске и општине Бијељина.

