Ни оригиналан, ни продуховљен; али ипак драг филм. Највећа вриједност је смањена количина теоретисања, и досадно дуго приповједана прича.
Без пуно објашњавања, и баналног патетисања; обавезног при обради овог мотива: богати појединац празне душе, осмишљава живот силаском у народ.
Џон Нолан је успјешан продавац животног осигурања. Штавише, власник фирме. Пљачка га затиче у продавници пића. (Сцена добро одрађена, поготово други пуцањ). Убијени супермаркетски потрчко је бивши робијаш, који је ишао по флашу неисцјепане етикете. Џон осјећа грижу савјести, да је његов конформизам убио човјека. А тек што је добио другу шансу.
Не знајући ни сам зашто, претура по стану Огија Роуза, те налази писма извјесне Луси. Бјелопутог олоша, који се дописивао са робијашем. Допадне му се то, и чини све да се што више уживи у улогу Огија Ружића. То је јако тешко с његовим поријеклом, мада искрено одбацује досадашњи живот. Те невоље су обрађене у трилерском маниру.
Филм одличан за све, који уживају у малој јефтиној соби. Непопуњеној стварима, неоптерећујућој; и испуњеној мирисом новога почетка.
(Редитељ: Метју Табак; Улоге: Ан Хеч, Џеф Голдблум, Ненси Тревис)
