У Музеју Републике Српске је у недјељу почела четврта по реду Ревија археолошког филма, на којој ће до 3 октобра бити приказао 25 филмова. Ријеч је о филмовима који су представљени на 10. Међународној смотри археолошког филма, одржаној у Народном музеју у Београду у марту ове године, односно документарним, некомерцијалним филмских остварењима археолошке тематике, поријеклом из осам европских земаља – Њемачке, Италије, Француске, Шпаније, Србије, Швајцарске, Турске и Аустрије.
Синошњу пројекцију је отворио француски филм ”Мистерија чаробнице Кис”.Аутор је окупиран Јакутима, аутохтоним сибирским народом, те нам кроз потрагу и ископавање старих гробова покушава приближити историју, обичаје, вјеровања и страхове ових људи са сјевероистока Русије.
Услиједила су два шпанска и један белгијски филм са темама из времена Римског царства.
”Живот у римским термама” нам детаљно описује начин на који су Римљани користили термална купатила, а затим и неке савремене бање у Шпанији, које су та искуства примјениле. О старом римском театру у Картагини смо могли да сазнамо у другом филму, а трећи нас је одвео на други крај Медитерана, у антички град Сагаласос у Турској.
Филмови су са темама и кадровима дјеловали крајње освјежавајуће на репортера Фронтала, навикнутог на стално праћење, уређивање и писање дневнополитичких вијести, те је одлучио да посјети још коју пројекцију, без обзира да ли му то редакција наложи или не.
Осим што је археолошка, тематика филмова је и изузетно разноврсна па тако до краја ревије предстоји низ занимљивих остварења од којих су нека као, ”Срећна породица Неолитићи” и ”Ла Тина: Комарац из равнице”, цртани филмови.
Иначе, филмови се приказују у термину од 19.00 часова и то по три или четири филма сваку вече. Пројекције се одржавају у простору сталне поставке Музеја РС, а посјетиоци прије и послије приказивања могу бесплатно да разгледају сталну, као и актуелне тематске поставке Музеја.
Из Музеја напомињу да је ова ревија, као и све досадашње, организована уз помоћ Министарства просвјете и културе РС, а да је несебичну помоћ пружио Народни музеј из Београда.

