Један од најбољих и најаутентичнији књижевника и пјесника српске књижевности Боро Капетановић, преминуо је у 73. Години живота.
Капетановић је иза себе оставио више од 40 књига, које су доживјеле више издања, а његова дјела уврштана су у читанке, школску лектиру и антологијске изборе поезије те превођена на стране језике.
За свој књижевни рад добио је бројне награде и признања, а међу посљедњим је награда за цјелокупно пјесничко дјело и допринос савременој српској поезији, која му је додијељена у оквиру јубиларних 60. Драинчевих књижевних сусрета у организацији Народне библиотеке “Раде Драинац” из Прокупља.
Пјесник Сане и завичаја
Боро Капетановић рођен је 1953. године у селу Горње Соколово, на подручју данашње општине Рибник. Основну школу завршио је у Санском Мосту, а средњу трговачку школу у Приједору.
Од 1972. године дјеловао је као слободни умјетник и објављивао у дневној, омладинској, студентској, ревијалној и књижевној штампи.
Посебан печат његовом стваралаштву оставили су завичај, Сана, људи и животни простори Крајине. У том контексту настала је и његова култна пјесма “Daleko je Sana river”, која је остала један од препознатљивих симбола његовог пјесничког опуса. Током рата у БиХ био је припадник Војске Републике Српске. У Санском Мосту живио је до 10. октобра 1995. године, када је избјегао у Бањалуку.
Бројне награде и признања
Међу значајнијим признањима које је Капетановић добио су награде “Младост Сутјеске”, “Гораново прољеће”, “Мак Диздар” и “Печат вароши сремскокарловачке”, као и више признања институција Републике Српске.
У септембру 2025. године на “Књижевним сусретима на Козари” уручена му је награда за животно дјело “Скендер Куленовић – Књижевни вијенац Козаре”.
Његов књижевни рад остао је иза више од четири деценије стварања, а међу новијим насловима су књиге “Зрно на грозду” из 2024. године, те “Кидајмо одавде, амиго” и “Омориna над калдрмама” из 2025. године.
Одласком Боре Капетановића српска књижевност остала је без аутора препознатљивог пјесничког гласа, чији су стихови деценијама биљежили људе, вријеме и просторе Крајине.
Извор: Глас Српске
