Један од пресудних тренутака у каријери Бате Стојковића била је представа из 1953. године у којој је играо у Чеховљевој представи "Крчма на главном друму".
У публици је био и Добрица Милутиновић, чувени српски глумац, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: "Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац".
На Факултету драмских умјетности у Београду примио га је Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве "Јелисавете" и Капетана ватрогасца из "Ћелаве пјевачице".
Остварио је велики број улога на филму и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима "Ко то тамо пева", "Маратонци трче почасни круг" и "Балкански шпијун" за које је награђиван бројним наградама.
Позоришну каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту, а постао је стални члан ансамбла Атељеа 212.
Публика га је посебно завољела у Звездара театру у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега.
– Прошло је 20 година од када је одиграо и посљедњу представу у театру под звијездама и улогом Луке Лабана у ”Професионалцу” Душана Ковачевића заувијек се опростио од своје публике – кажу из Звездара театра.
Стојковић је у Звездара театру играо у седам представа и укупно 1.102 пута оживио ликове какви су Лабан, Сава Оџачар у "Клаустрофобичној комедији", Василије у "Урнебесној трагедији" или три лика у представи "Лари Томпсон – трагедија једне младости".
Директор Звездара театра Душан Ковачевић је подсјетио да је позоришни и филмски свијет био најважнији дио живота Стојковића, кога се сјећамо скоро свакодневно када га "гледамо у незаборавним филмским улогама које су антологија југословенског и српског филма", или кад улазимо на Велику сцену Звездара театра која носи његово име.
– Позориште је Бати било његова најљепша кућа и најважнија вјера. Брзо је прошло 20 година од растанка са господином који нам увијек измами осмијех кад га се сјетимо. Тако је било од како није са нама и тако ће бити за многа будућа времена, јер су вриједна умјетничка дјела најљепши и најдуговјечнији траг нашег постојања – оцијенио је Ковачевић.
Из Звездара театра подсјетили су да је Стојковић "био тумач трагике свакодневног човјека, краљ изманипулисаних људи којима је толико пута на сцени или на филмској траци дао глас и обличје", а "све улоге је градио темељно и стрпљиво, са пуно детаља који су били пресудни".
Стојковић је одиграо преко 80 позоришних улога и снимио 68 филмова, више од 50 телевизијских драма и 20 серија. Многе од њих данас чине антологију и историју српског позоришта и кинематографије.
Извор: агенције
