Prisjećajući se svojih muzičkih početaka u jednom intervjuu
iz 1985. godine Milan Mladenović je rekao:
„Bilo je to davno. Živio sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa
naočarama i nosio tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod
čuvenog Garija Garinča. Od njega sam naučio neke akorde.”
Tokom odrastanja u Sarajevu stalno je pjevao pjesme „Bitlsa”
i maštao da postane jedan od njih. Želja mu se nije ostvarila, ali je postao
jedinstvena ličnost muzičke scene bivše Jugoslavije. Stalno je svirao i, kako
je pričao, pravio „neke pjesmice”, a prije nego je u Beogradu nastala grupa
„Šarlo akrobata”, čiji je bio član, osnovao je „Limunovo drvo” čiji se hit „Oko
moje glave” pamti i danas.
„Osamdeset prva, druga i možda treća bile su veoma
interesantne godine, jer je tada bila manija žurki po Beogradu i postojao je
određeni krug ljudi koji se ludo zezao. Nešto u vazduhu je visilo, neka dobra
atmosfera, svi su bili zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje. Iz te
euforije isplivale su tri beogradske grupe: ’Idoli’, ’Električni orgazam’ i ’Šarlo
akrobata’ koju smo osnovali Dragomir Gagi Mihajlović, Dušan Kojić Koja, Vd i
ja. Snimili smo za ’Jugoton’ ploču „Paket aranžman”, čime smo prestali da
budemo demo-bend, već smo postali veoma poznati, prava senzacija. Svuda se
pisalo o nama, pošto je svima izgledalo da smo iz istog fazona i da pripadamo
istom pokretu”, zabilježeno je u monografiji Milana Mladenovića „Dečak iz vode”
autora Flavija Rigonata.
Iz „Limunovog drveta” nastala je „Katarina Druga” koja nešto
kasnije mijenja ime u „Ekatarina Velika”. Ne baš uspješni počeci sa „Katarinom
Drugom” Mladenovića i ostale članove benda nisu spriječili da postanu jedan od
najvećih sastava u bivšoj Jugoslaviji i otpjevaju velike hitove poput: „Oči
boje meda”, „Kao da je bilo nekad”, „Ti si sav moj bol”, „Novac u rukama”, „Par
godina za nas”, „Ljubav”…
Oni koji su ga poznavali tvrde da nikada nije prebolio rat
koji je plamsao na prostorima bivše zajedničke zemlje i sa još nekoliko rokera
1992. pokrenuo je projekat antiratnog karaktera „Rimtutituki” i snimio himnu
„Slušaj vamo”.
Jedan od njih je Srđan Gojković Gile iz „Električnog
orgazma” koji danas priznaje da ne može da razdvoji svoj privatni i
profesionalni odnos prema Milanu Mladenoviću jer su se poznavali još od
gimnazijskih dana.
– Ali, kada bih govorio samo o Milanovom profesionalnom
radu, on je svakako bio na čelu jedne od najznačajnijih grupa osamdesetih i
početka devedesetih godina, ne samo u Beogradu već i na prostoru bivše
Jugoslavije. Ostavio je neizbrisiv trag i do danas pjesme koje je napisao ostale
su aktuelne – kaže Gojković.
Na pitanje da li je u njegovoj muzici bilo otpora, da li je
bilo protesta, vođa „Električnog orgazma” kaže da je i Mladenović, ali i cijela
ta generacija muzičara nosila pečat pobune protiv tabua, da ju je obilježavala
borba za osvajanje novih sloboda.
– I to i u muzičkom i u tekstualnom delu. Stvarali smo nešto
što do tada nije postojalo u muzičkom svijetu. Jeste to bio neki temelj čak i
same pobune. Ali, bila je to samo jedna nit koja je činila čitavo klupko – kaže
Srđan Gojković.
A o projektu „Rimtutituki”, Gile kaže da je bio antiratni:
– Da li bismo, da je živ, pravili neki „Rimtutituki 2”?
Danas su više prisutni neki socijalni i politički problemi. Onda smo željeli da
napravimo pesmu o požaru koji se rasplamsavao. Bio je to specifičan trenutak u
istoriji i vremenu. Siguran sam da bi Milan svakako imao šta da kaže o svemu
ovome što se danas dešava. U svakom slučaju, njegova muzika je preživjela, i
danas je jednako aktuelna i živa. I biće tako i za 20 i za 50 godina. Te teme
će vječno biti aktuelne i ljudi će moći da se identifikuju – zaključuje Srđan
Gojković Gile.
Na 20. godišnjicu smrti lidera benda EKV Milana Mladenovića
Dom omladine Beograda organizuje veče sjećanja na njegov život i rad. Sjećanja
i artefakti o životu Mladenovića obuhvata projekciju epizode serijala „EKV –
Kao da je bilo nekad” Dušana Vesića i tribinu na kojoj će učestvovati autor
Vesić, novinari Moma Rajin i Aleksandar Žikić.
Takođe, na tribini će učestvovati i postapsolvent katedre za
istoriju Univerziteta u Beogradu Goran Filipović čiji se diplomski rad bavi
temom subkulturnih grupa osamdesetih godina u Beogradu i nastavnik likovne
kulture Branko Radaković čiji se film „Limunovo drvo” nalazi u završnoj fazi
snimanja.
Posljednjih nekoliko godina, ulice i trgovi u gradovima
bivše države dobili su ime Milana Mladenovića, kao što je plato ispred Doma
omladine Beograda.
Izvor: b92.net
