Да ли је то заиста толико добар посао колико се њима чини, одлучили смо да сазнамо у Источном Сарајеву, па смо разговарали са Кристином Бенић, која се фотографијом бави непуне три године, али већ сматра да је фотографија нешто чиме ће се бавити и у будућности, а не само пролазно занимање и хоби.
„Цијели живот сам била посвећена музици и ишла сам у том правцу. Тако сам започела студије на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву и негдје на половини тих студија сам изненадила себе одабиром другог занимања“, почиње Бенићева причу за Фронтал.
Она каже да је код ње одувијек постојао минимум интересовања за цртање и фотографију, а да је, када је стицајем околности добила фотоапарат, одлучила да биљежи моменте на својим путовањима.
„Фотографија је данас јако популарна, посебно популаризацијом друштвених мрежа на којима се све и истиче фотографијом. Ја сам тренутно више усмјерена на прикупљање знања и рада на својим вјештинама, јер сам сигурна да ће се рад и труд далеко чути и исплатити“, додаје Бенићева.
Бенићева каже да за њу, у локалној средини, гдје живи, нема конкуренције, јер она сматра да иде у мало другачијем правцу него што то раде локални фотографи, те додаје да људи немају довољно развијену свијест о фотографији данас.
„У европским земљама се много више цијени фотографско умијеће и посматра се као грана умјетности првенствено, док је овдје многи виде само као посао. Путем друштвених мрежа и интернета се трудим допријети до шире јавности, мада, иако доста спорије, радује ме што се свијест о фотографији и умјетности уопште, буди и у локалној средини“, истиче она.
Фотографија је за њу нешто у чему себе види и у будућности, односно нешто што јој неће представљати само тренутни хоби и пролазну фазу у животу. Због тога је започела припреме за оспособљавање фото студија и јако се радује томе.
„Студијска фотографија и рад са студијском расвјетом је нешто незаобилазно у животу фотографа. Моћи ћу да, на потпуно нов начин приступим портретној фотографији“, каже Бенићева и додаје да је портретна фотографија њена велика љубав.
„Бирам је због емоције, љепоте бића и разноликости које пружа. Из људи и модела које фотографишем, умијем да извучем експресију коју желим, а по досадашњем искуству се испоставило да им се мој коначан рад увијек допадне“, истиче Бенићева.
Према њеним ријечима, једно од честих средстава за анимирање модела при фотографисању јесте музика.
„Тако успијевам да пренесем карактер који желим добити у фотографији. Овај посао ми доноси свакодневне изазове, узбуђење и буди машту, што ријетко који посао данас доноси“, каже Кристина за крај нашег разговора.
Фронтал/Миљан Рашевић
