Zar se iz takvog naslova ne nameće zaključak da je Kusturica
dobio više državnog novca nego državni Bitef?
A, nije… I – to se u tekstu na 18. i 19. strani istog
izdanja može pročitati, jer tamo jasno piše: Bitef je dobio 14 miliona, a
Kustendorf (Kusturice u tom tekstu nigde nema!) je dobio 13 miliona!
Milion manje od Bitefa.
Ono ”manje” i ”više” iz naslova – priprosta je igra rečima,
jer je, ustvari, Bitef dobio milion manje nego što je dobio prethodne godine, a
”Kusturica” tri miliona više nego prethodne godine…
Šta još nije tačno?
Nije tačno da je Kusturica dobio niti će dobiti bilo kakve
pare od države: novac, po javnom konkursu i javnoj odluci, dobija ”Kustendorf”,
Međunarodni filmski i muzički festival, njegovo jedanaesto izdanje. Ova brojka
govori da je jedanaestom prethodilo deset Festivala ”Kustendorf”, koji se
održavaju na Mećavniku u Mokroj Gori, a ne ”deset Kusturica”…
Kustendorf je, posle svog ”sedmog izdanja”, uvršten među 25
najboljih filmskih smotri u svetu, na listi uticajnog i uglednog filmskog
magazina ”Muvi mejker”.
Osim po tome što je jedini posvećen budućim velikim
rediteljima, ovaj festival kao goste i predavače na master klasu – dovodi
najveće žive filmske stvaraoce iz sveta. U Srbiju su, zbog Kustendorfa, došli
Nikita Mihalkov, Monika Beluči, Džom Džarmuš, Džoni Dep, Fatih Akim, Abas
Kirostami… i Emir Kusturica. I on je predavač na masteru.
On svake godine budućim velikim rediteljima i novinarima
objašnjava – zašto je Kustendorf jedini festival bez reklama? To što on ispriča
na ovu temu – ne može se svesti u reči ”zato da bi bio slobodan i nezavisan”,
ali su te reči dovoljne kao uvod u sledeću temu:
Zašto se bilo kojim dnevnim novinama u Srbiji može učiniti
spornim trošenje državnog novca iz budžeta na ”pojedince”, kao što je Emir
Kusturica, a na naslovnoj strani jednog lista, odnosno na festival koji to
”postaje” tek na unutrašnjim stranicama istog lista? Da zaboravimo tu malu,
ružnu manipulaciju rečima i čitaocima, i da pitamo: u čemu je razlika između
”državnog” i ”privatnog” fastivala? Osim u ugledu i gostima, ako bi smo
poredili, recimo, Kustendorf i Fest?
Kako je, uopšte, moguće da takvu razliku, insinuirano u
korist prvog – ”državnog”, a na štetu ugleda drugog – ”privatnog”, pravi dnevni
list hrabre neo-liberalne orijentacije, korporativni član Medijske organizacije
za Jugoistočnu Evropu , ”Pionir slobodnih medija iz 2002”..?
Kako je moguće da su novinari takvog lista ”naklonjeniji”
državnim festivalima, a ”privatne” predstavljaju tako da su ”sumnjivo trošenje
državnih para u privatne svrhe”? Kako je moguće da se ignoriše činjenica da iza
”državnih” festivala stoji država cele godine, a ne samo tokom festivalskih
dana? Ko je to i čijim – nego novcem iz budžeta – sagradio sve te dvorane,
sale, scene, opremio stolicama i svetiljkama, ko to – a da nije država –
obezbeđuje plate zaposlenima u svim tim ustanovama tokom cele godine? Ko plaća
struju, vodu, grejanje…?
Na drugoj strani, ”privatnik” Kusturica je došao u Srbiju,
na ledinu u Mokroj Gori, svojim novcem, zarađenim u svetu, a ne u Srbiji,
sagradio Mećavnik, dvorane, amfiteatre, kupio opremu, stolice i sijalice, sve
svoje pare potrošio u Srbiji – izuzev onih koje su potrošene u inostranstvu za
uvoz opreme kakve nema u Srbiji, zaposlio radnike koji rade i plaćeni su tokom
cele godine, a ne samo u vreme festivala…?
Ko bi se upustio u nemoguću misiju dokazivanja da takav
Festival ne zaslužuje dodeljenu pomoć kroz javni konkurs? Uz obavezu da
taksativno pobroji šta koji festival koji se održava u Srbiji – donosi svojoj
državi, koliko je u koji uložila država (računajući i sijalice)!
I – sada ćemo se vratiti onim, čini se, olako i nedovoljno
obrađenim reklamama koje su zabranjene na Kustendorfu.
Kroz reklame se najbahatije i najnetransparentnije troši
novac iz državnog budžeta. Postoji li iko ko misli da Emir Kusturica ne može da
obezbedi stotine ”ovih i onih”, ”ovakvih i onakvih” iz državnih, poludržavnih
ili privatnih ustanova ili preduzeća, koji bi sledstvenom lakoćom raspolaganja
tuđim parama, teatralno i uz osmeh širokogrudosti potpisali da se plati neka
reklama za Kustendorf? Bez obzira je li potrebna ili ne, hoće li biti
istaknuta, objavljena ili ne…?
Umesto toga, ”pojedinac Kusturica” – sam uspostavio svoj
festival, taj festival kroz pravno lice, a ne Emir Kusturica, javno podneo
prijavu po raspisanom konkursu, javno dobio sredstva za sufinansiranje iz
budžeta i moraće javno da opravda utrošena sredstva…
Za novac od reklama – ne bi morao javno da saopštava koliko
ga je dobio, niti koliko i kako potrošio…
Gde je tu ”nesloboda”?
”Nesloboda” stanuje tamo gde se upada u zavisnost od prodaje
reklama, gde se živi u zavisnosti od toga hoće li vas onaj što potpisuje –
danas pogledati iza širokog osmeha ili će ćuteći gledati u daljinu, iznad vaše
glave, ili ”glave” vašeg lista, ispod kojeg je plasiran onaj naslov ”Manje
novca Bitefu, više Kusturici”, uz Emirovu sliku… Kao da je ”plaćen oglas”, a
verujemo da nije… Više liči na potonuće u tabloidizaciju, koje se ovaj dnevni
list gnuša i stoički se opirao sve ove godine, ali, novine se moraju prodati,
od nečega se mora živeti, kad već slabo ide sa reklamama i oglasnim prostorom…
Uostalom, taj dnevni list svojevremeno je u svom naslovu
poentirao na Kustendorfu, kao ”jedinom festivalu bez reklama”, a onda –
metamorfoza u današnji naslov, o kome pišemo, velika, ali nedovoljna da
amnestira do zaborava….
A, to, što se takvim činjenjem, bez razloga, ali sa
potrebom, navlači omraza na Emira Kusturicu, koga je u ovoj srpskoj verziji
sirovog neoliberalnog kapitalizma, briga za tako nešto…?
Koga je briga što zbog dobre volje koju je država ispoljila
raspolažući novcem svih građana – Kusturica ili Kustendorf uzvraćaju dobrom
praksom i ne naplaćuju festivalske ulaznice istim tim građanima koji izdvajaju
za budžet?
Jesu li Fest ili pomenuti Bitef tako obzirni ili naplaćuju
ulaznice bez obzira na novac iz budžeta?
U čemu su to, još, Kusturica i Kustendorf izuzeci – osim u
izostanku dužne pažnje nacionalne televizije, koju takođe kroz budžet plaćaju
svi građani, koja ne nalazi za shodno da prenosi ili bar snimi, pa emituje, za
publiku besplatne koncerte Nemanje Radulovića ili velikog ruskog i svetskog
pijanaiste Jurija Rozuma ili Izabel Žofrue Zaz ili…
To što javni servis ne vidi potrebu da to blago sa Mećavnika
podeli i sa svim građanima Srbije, to je njihov problem, a ne Emirov, sve dok
neko maliciozno ne napiše naslov: ”Kusturici više svetskih umetnika nego
građanima Srbije”.
I eto ”prirodne” omraze, iako niko od tih umetnika nije
došao na Mećavnik jer nema gde u svetu da zaradi pare, nego zato što poštuju
Kusturicu…
Inače, reč omraza se sastoji iz šest karaktera, što je za
2,8 manje od prosečne srpske reči. Sadrži 3 (50%) samoglasnika, što je za 7,2%
više od proseka… Kratka, a oštra!
Za omrazu, Dobrica Ćosić je napisao: ”Najniži soj među
srpskim nacionalistima su oni koji se razmeću svojim i srpskim manama i možda
su baš takvi rodoljupci izazvali omrazu susednih naroda i podstakli njihovo
nepoštovanje prema Srbima i Srpstvu”.
Nije Ćosić imao u vidu da se omraza može i nametati, a ne
samo izazivati i podsticati.
Nametanje omraze je kada neko veštom manipulacijom pozitivne
činjenice interpretira u negativnom kontekstu, tako što Emira Kusturicu, u tu
svrhu, predstavlja kao čoveka koji dobija više para zato što vi dobijate manje…
Sramno i pre svega netačno.
Toliko da niko od susednih naroda neće verovati da ste vi
sada preobraćeni, dobri Srbi, a ne onaj najniži soj koji se razmeće svojim
manama, predstavljajući ih kao tuđe.
Piše: Radoje Andrić
Izvor: Iskra.co
