Жири у саставу Жељка Аврић, Душко М. Петровић и Жељка Панџић једногласно је донио одлуку да Ђогу припадне награда која се додјељује књижевнику кога одликује слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности, наведено је у саопштењу.
Уз напомену да је Ђого изабран од пристиглих 14 пријава на Конкурс за додјелу Кочићеве награде, у саопштењу се подсјећа да се "већ од 1967. и прве пјесничке збирке "Туга пингвина" Ђого огласио аутентичним гласом пјесника модерног сензибилитета какав је и данас".
– Један је од оних пјесника, и уопште књижевних стваралаца, који осим што посједује особен сензибилитет сагледавања и поимања свијета, он је и пјесник снажног критичког импулса и животно освештеног осјећаја вриједности и незамјенљивости слободе у свим њеним видовима – оцијенио је жири.
Како је наведено, Ђогов је поетички став, исказан и у поезији и у есејима да књижевно дјело мора имати контакт са стварношћу.
Подсетивши на "вунену трилогију", коју чине "Вунена времена" (1981), "Црно руно" (2002) и "Клупко" (2018), жири је додао да књижевно дјело и у живот Ђога, представљају "својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија пјесника и пјесничког чина, аутономија умјетности".
Жири је оцијенио, између осталог, да Ђого гради властите говорне и језичке пјесничке форме, на трагу Момчила Настасијевића и Васка Попе, а прије свега на принципу Лазе Костића "укрштаја старог и новог, националног и модерног, а тим слиједом трагом и сјајног авангардисте Станислава Винавера".
Како је истакнуто, Ђого тиме "без патетичности, показује које су неслућене могућности језика и како је језик, не само темељ књижевности, већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Кочићу на понос".
Фото: Уступљена фотографија
Извор: ртрс.тв
