Научном заједницом ових дана су се прошириле гласине да су експерименти у ЦЕРН-у коначно показали прве озбиљне трагове који потврђују постојање мистериозног Хигсовог бозона тј. Божје честице.
По свему судећи, нагађања су покренули е-мејлови које је стручњацима послао Ролф-Дитер Хеуер, главни директор института, најављујући да би се 13. децембра требало да се одржи посебна конференција о најновијим открићима ЛХЦ-а.
Шта је Хигсов бозон тј. божја честица?
Хигсов бозон је хипотетичка елементарна честица којом се, према стандардном моделу физике, објашњава маса других честица и одговара на питање зашто неке од њих имају масу, а фотони свјетлости не. Теорију о његовом постојању поставио је још 1964. године шкотски физичар Питер Хигс са Унверизитета у Единбургу, међутим оно до данас није експериментално доказана. Истраживања ЛХЦ-а би требало да потврде или побију постојање Хигсовог бозона и тиме употпуне или доведу у питање стандардни модел физике честица. Наиме, Хигсов бозон је посљедња карика која недостаје у том моделу. Према идеји шкотског физичара, свемир је прожет Хигсовим пољем. Честица која се креће кроз њега ствара дисторзије које јој дају масу. То се може упоредити с кретањем штапа кроз густи раствор шећера. Док пролази кроз раствор, на њега се лијепи слој шећера.
Шта се може очекивати? Према објављеним најавама два главна тима физичара који раде на експериментима Атлас и ЦМС своје резултате ће представити одвојено. На недавној конференцији у Паризу они су били обједињени. Од тада до данас прошло је премало времена да се најновије информације обједине.
Ако су оба тима анализирала све своје податке, укључујући и оне из октобра, чини се да би вијести могле да буду врло занимљиве. Теоријски физичар Џон Елис из Кингс Колеџа у Лондону, каже да би мистериозна честица, ако постоји у једноставном облику какав предвиђа стандардни модел физике, већ требало да почне да се открива у подацима. Међутим, они највјероватније још нису довољно поуздани да би могли да се назвову открићем. Ако је бозон само илузија, научници би требало да искључе његово постојање. Али не треба очекивати да ће се то догодити прије него што анализирају све прикупљене податке, што до сада готово сигурно нису стигли да ураде.
Једно од могућих тумачења најављене конференције је да је један од експеримената забиљежио сигнале, а други не. У том случају постојање Хигса је упитно. Али ако су оба забиљежила сигнале, кључно питање биће да ли се они подударају, односно указују ли на честицу исте масе. Ако је томе тако, онда су изгледи да Хигс постоји прилично добри.
Неки физичари кажу да би физика постала узбудљивија када би ЛХЦ открио да Хигс не постоји. Наиме, откриће Хигса не би донијело ништа ново већ би само потврдило главне теорије. С друге стране резултати који би показали да он не постоји отворили би могућност за истраживање неких других теорија које имају другачија објашњења за поријекло масе елементарних честица – Хигсов бозон само је квант претпостављеног Хигова поља, а у целом моделу оно је заправо најважније. Постоје и теорије према којем постоји више верзија Хигса.
У сваком случају, без обзира на то који ће бити закључак најављеног скупа, он ће највјероватније бити важан корак у потрази за Хигсом. До тада можемо само стрпљиво да чекамо и пратимо научне блогове на којима би можда могле да процуре неке занимљиве информације.
