До старта космичке мисије Фобос-грунт за пребацивање узорака тла са Марсовог сателита на Земљу остаје годину и по дана.
Ипак први експеримент на станици је већ започео, он се назива БиоФобос, саопштио је за Глас Русије Институт за космичка истраживања.
Предстојећа планетарна мисија је једна од најсложенијих икада планираних. Лет до Марса, улазак у његову орбиту, спуштање на Фобос, узлетање и пут ка Земљи трајаће око три године. Један од задатака ће бити провjера издржљивости микроорганизама у условима жестоке радијације међупланетарног пространства, јер ови подаци су неопходни за будућност пилотираног лета на Марс.
Зато ће станица Фобос-грунт у оквиру експеримента БиоФобос прво понијети са собом херметичку капсулу са биолошким узорцима. Они су већ смjештени у уређај, каже замjеник научног руководиоца пројекта Александар Захаров.
Тамо су двиjе капсуле. Једна се може извући и биолошки материјал се може замиjенити, друга не. У једној капсули биолошки материјал ће се пред лет измиjенити, у другој неће. То у извjесној мjери обогаћује и проширује експеримент. У суштини, биолошки дио експеримента је већ започео, биолошки материјал је у тијелу уређаја.
Послије повратка станице Фобос-грунт на Земљу, научници ће упоредити микроорганизме остављене код куће – они ће бити узети као образац, са онима који су боравили на лету. И утврдиће какве су се измјене десиле под дејством различитих космичких фактора. Али биолошки експримент је само један задатак мисије.
Најважније је пребацити земљиште са Фобоса на Земљу. У њему могу да се нађу честице супстанци марсијанског поријекла. Оне су могу открити у копненој лабораторији уз помоћ изотопске анализе. Осим тога, на станици је постављено много уређаја за извођење анализе и за вријеме боравака на Фобосу, каже Александар Захаров.
У прокејту је прилично широка међународна сарадња. Спектрометар је направљен у Њемачкој, служи за истраживање хемијског састава минерала, који садрже гвожђе.
Ту је и хроматомаспектрометар, који је израђен уз коришћење човорова из Француске и Њемачке. Затим шведски спектрометар јона и оптичке телевизијске камере из Француске. Прије него што тле Фобоса стигне у те уређаје, уситниће га механички чвор направљен у Хонг-Конгу. Још један уређај Европске космичке агенције бавиће се тражењем воденог леда.
Сви страни учесници пројекта ће добити приступ научним информацијама одмах како она стигне са станице, додаје научник.
Посљедњи пут осјетна количина супстенце са другог небеског тијела – 170 грама – довезла је на Земљу 1976. године совјетска станица ЛУна-24. Истина, ових дана се на Земљу вратила капсула јапанског уређаја Хајабуса, који је покушао да узме узорке прашине са астероида.
У капсулу је могло ништа да не доспије, а ако је нешто доспјело, онда у ништавној количини. Зато се може замислити како ће жељени бити за научнике комадићи Фобоса – у њима могу да се нађу трагови древног живота, донијети на метеорима. Могуће да ће то освијетлити поријекло Фобоса. Постоји верзија да је сателит од 20 километара настао не од супстаниције Марса, већ да је то астероид који је захватила маријанска гравитација.
Фобос се креће по чудној спиралној орбити, све више се приближавајући Црвеној планети. Али судара неће бити – за 7 милиона година гравитација ће разорити сателит и од његових комадића око Марса ће се образовати прстен, попут оног око Сатурна.
