ЛОС АНЂЕЛЕС – Истраживачи на институту за сиду на УКЛА /Универзитет Калифорније у Лос Анђелесу/ први пут су показали да се матичне ћелије људске крви могу генетским ижењерингом направити тако да убијају ћелије инфициране хивом!
Студија објављена 7. децембра у онлајн журналу “ПЛУС један”, даје доказ принципа, тј. демонстрацију изводљивости према којој се људска матична ћелија може инжењерингом произвести у еквивалент генетске вакцине.
“У овој студији ‘доказа принципа’ показали смо да овај тип приступа може да се користи за инжењеринг људског имуног система, посебно Т-ћелија и да специфично циља ћелије инфициране ХИВ-ом”, каже водећи истраживач Скот Кичен, асистент професора медицине у Одјељењу хематологије и онкологије на УКЛА.
Ове студије постављају темељ за даљи терапеутски развој који укључује лијечење оштећеног или дефектног имунолошког одговора према разноврсним вирусима, који узрокују хроничне болести, или чак разне типове тумора.
Узимањем ЦД8 цитотоксичних Т-лимфоцита (“убице” Т-ћелије које помажу у борби против инфекције) од особе инфициране хивом) истраживачи су идентификовали молекуле познате као Т-ћелијски рецептор, које воде Т-ћелије у препознавању и убијању ћелија инфицираних хивом.
Ових ћелија, иако су способне да униште ћелије инфициране вирусом, не постоје у довољној количини да би могле очистити организам од вируса. Због тога су истраживачи клонирали рецептор и генетским инжењерингом произвели матичне ћелије људске крви, а затим их смјестили у људско тимус ткиво које је имплантирано у миша, што им је омогућило да проучавају реакцију на живом организму.
Овако произведене матичне ћелије развиле су се у велику популацију зрелих, мултифункционалних ЦД8-ћелија специфичних за ХИВ, које могу циљати ћелије које садрже ХИВ протеине.
Истраживачи су такође открили да Т-ћелијски рецептори специфични за ХИВ треба да на једној особи одговарају на исти начин као орган који је трансплантиран на ту особу.
Сљедећи корак је, како они кажу, да се напреднијим моделом одреди да ли ће ово радити у људском организму, и надају се да ће проширити обим вируса против којих се овај приступ може користити.
Резултати ове студије показују да ова стратегија може бити ефикасно оружје у борби против Сиде и других виралних обољења.
“Овај приступ би се могао користити за борбу против разних хроничних виралних обољења” – рекао је Зак, професор микробиологије, имунологије и молекуларне генетике и нагласио: “То је као генетичка вакцина”.
