Јуче се навршило 67 година од смрти научника и проналазача Никола Тесла, једног од највећих умова у историји, који је умро у Њујорку на Божић, 1943. године.
Његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја човјечанства у 20. вијеку.
Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану у тадашњој Аустрији, данашњој Хрватској, као син сеоског православног свештеника. Студирао је електротехнику, али је никада није завршио.
Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, инстистирао је на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну.
Тесла је највише допринио науци и технолошком прогресу свијета као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.
По њему је јединица међународног “СИ” система добила назив – мјера за магнетну индукцију “тесла”.
Чувени научник је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као “Теслин трансформатор”, трансформатор без језгра, Теслина завојница, или Теслин калем.
Средином 1882. године одлази у Париз, а 1883. године из Париза прелази у Стразбур. Тамо је направио први прототип индукционог мотора.
Године 1884. одлази у Сједињене Америчке Државе, гдје остаје до смрти. Почиње да ради у Едисоновој компанији, коју напушта већ 1885. године и оснива сопствену компанију – “Тесла Arc & Light Co.”. Почиње да прави прве моторе и генераторе наизмјеничних полифазних струја.
Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генераторе и моторе. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера. Одмах потом Компанија Вестингхаус откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
У Питсбургу (1888-1889) са инжењерима Компаније Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.
Централа је комерцијално отворена 15. новембра 1896. године пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од свјетских чуда тога доба.
Сљедећу велику област његових истраживања чине наизмјеничне струје високих фреквенција и њихово дејство.
Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да посједује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.
Један је од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, кољена и лакта. Први је истраживач који је указао на веома штетно дејство рендгенских зрака на организам при сувише дугом излагању зрачењу.
Пионир је и радио технике, бежичне телеграфије, радара.
