Kubni centimetar aerografita težak je samo 0,2 miligrama, što čini
četvrtinu mase prethodnog rekordera. Ima čak 5.000 puta manju gustinu od
vode i šest puta je lakši od vazduha. Štaviše,aerografit je toliko
lagan da je teško raditi s njim u običnoj laboratoriji, jer i najmanji
pokret može da pokrene vazduh i rasprši materijal okolo.
Ako biste željeli da dobijete kilogram ovog materijala, zauzimao bi
zapreminu od pet kubnih metara. To znači jedan kvadratni metar u osnovi,
koji se diže pet metara uvis. Eto, to bi bilo teško jedan kilogram.
Trebalo bi vam oko pet gepeka automobila ukoliko biste željeli da
transportujete kilogram aerografita – objašnjava istraživač Matijas
Meklenburg.
Aerografit predstavlja mrežu ugljenikovih cjevčica, od kojih je svaka
prečnika oko 15 nanometara, upletenih na mikro i nano nivou
veličina. Zbog njegove lakoće i relativno velike površine, aerografit bi
mogao da omogući stvaranje mnogo lakših litijum-jonskih baterija. Mogao
bi da nađe primjenu i u pravljenju vodootporne odjeće, lakših računara,
za vodenu i vazdušnu filtraciju, kao i za zaštitne ekrane za satelite.
Pravi se stavljanjem kristala oksida cinka u specijalne pećnice, koji
se potom zagrijevaju na temperaturama do 900 stepeni Celzijusa.
(Glas Srpske/Frontal)
