Нобелова награда за хемију 2011. године додијељена је у сриједу израелском научнику Данијелу Шехтману за откриће квази-кристала, саопштио је у Стокхолму Нобелов комитет.
Шехтман је 8. априла 1982. открио кристал “у којем су атоми били састављени у непоновљивом моделу”, што је супротно законима природе, наводи се у саопштењу Комитета. То откриће названо квази-кристали подудара се са “фасцинантним арабескама које су репродуковане у атомском низу – правилној форми која се никада не понавља”.
Шехтманово откриће из 1982. потпуно је промијенило начин на који хемичари гледају на чврсту материју. Он је због њега у почетку био оштро критикован у научним круговима, а својевремено и избачен из истраживачке групе у САД у којој је радио.
Шехтман је дошао до открића 8. априла 1982. када је под микроскопом посматрао мјешавину алуминијума и мангана. Тада је видио структуру сличну арабескама – која се никад није понављала. Кристал је имао пентагоналну симетрију, што је већина научника сматрала немогућим. Тек двије године након открића, Шехтман је успио да о томе објави чланак – који је наишао на подсмјех.
Његови пријатељи у Француској и Јапану успјели су да 1986. године развију квази-кристале који су били довољно велики да се уоче на рентгену и да тиме докажу њихово постојање. Од тог времена, лабораторије су производиле квази-кристале, а једна шведска компанија их је нашла у једној од најотпорнијих врста челика која се данас користи за производњу жилета и танких игала за операције ока.
Квази-кристали су први пут нађени у природи у Русији 2009. године. Научници врше експерименте у којима користе квази-кристале као облогу за тигање и топлотну изолацију у моторима и уређајима који емитују светлост.
Шехтман је рођен 1941. године у Тел Авиву и професор је на Технолошком институту у Хаифи.
(Фронтал)
