Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина ”Хистори”(„History”) објављивањем чланка о изванредном открићу на локалитетима у Србији, које је названо првом индустријском револуцијом.
Ријеч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла Миљана Радивојевић,српски археолог на докторским студијама у Лондону.
Миљана је ових дана у Народном музеју у Београду урадила додатну селекцију материјала са својим ментором Тилом Ререном.
– Овдје смо да анализирамо најстарије технолошке остатке прераде бакра у винчанској култури, старе седам хиљада година. Око пројекта је окупљен велики тим стручњака, као и професори Тило Ререн и Ернст Перницка, два највећа имена у археолошкој науци, што даје кредибилитет нашем истраживању. Погледали смо локалитет Винча, материјал са локалитета Плочник и Беловоде и анализирали га изотопским, оптичким, хемијским методама – каже Миљана Радивојевић и описује откривени материјал:
Ради се о доста неугледним комадићима, зелене или сивкасте боје, који су лагани и тешко их је препознати у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима они су пронађени. Највеће нађено богатство је заправо згура (технолошки отпад при процесу топљења метала), јер издржава све временске прилике и чува информацију шта се заправо догодило. Из тих комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, температуре, технолошки кораци, врста руде и окружење. Цијело истраживање базира се на овим комадићима који су сасвим фантастични и невјероватни.
Имајући у виду да развој металургије убрзава развој друштава, утиче на изградњу градова и првих уређених друштава, као и на социјалну стратификацију, а знајући од када се то дешавало овдје на Балкану, по увјерењима научнице, имамо пуно право да причамо о првој индустријској револуцији Европе, па и свијета. Из ње се хиљадама година касније развила једна модерна европска култура, а ови нови научни докази, како каже, ускоро би могли да уђу и у уџбенике.
– До сада је постојао један поглед који је увјеравао да је све настало на Блиском истоку – цивилизација, култура и технолошки напреци. Ово је поглед са Балкана. Сада знамо да не постоји један једини извор све мудрости и напретка овога свијета. Винчанска култура ће зато сигурно ући у уџбенике и промијенити виђење о настанку европске праисторије – каже Миљана Радивојевић.
Професор на Институту за археологију УЦЛ Тило Ререн објаснио је да је винчанска култура имала развијено занатство и технологију, раније него на Блиском истоку или Ирану. Према његовим ријечима, људи на Балкану су се развијали независно, и прије више хиљада година од метала правили алатке које су биле много боље од алатки од камена, а које су промијениле развој друштва. То је полазна тачка индустријске револуције настале прије 7.000 година, што мијења наш поглед на развој металургије на глобалном нивоу, каже професор Ререн и додаје да га је Миљана убиједила да погледа материјале и да је овим открићем био веома изненађен. Знали смо да овдје „има нешто”, али нисмо знали гдје су алатке направљене, кад и како. Сада смо се у то увјерили – каже Ререн.
Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, који је руководилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсјетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Институтом за археологију из Лондона.
Беловоде и Плочник су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара. „То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује”, рекао је Шљивар. „Истраживања смо обогатили новим материјалима и налазима, и на основу њих реконструисали живот тих људи. Једно од важнијих открића су и антропоморфне и зооморфне фигурине вјероватно њихових божанстава, као и сет фигурина бикова који су рађени у теракоти, а дати су на проучавање Факултету ветеринарске медицине у Београду” – додаје Шљивар.
