Инфрацвена фотографија, направљена у опсерваторија Џемини на Хавајима представља један од најајаснијих снимака ове планете направљених са земље.
Како би постигли резолуцију, научници су користили технику која се зове "сретно снимање" којом се испира замућујући ефекат који се ствара када се посмарта кроз Земљину бурну атмосферу.
Ова метода укључује вишеструкие експозиције меете и задржавају се само оних сегменти фотографије где је турбуленција на минимуму.
Када се сви „снимци среће“ саберу у мозаик, појављује се јасноћа која превазилази само једну изложеност.
Инфрацрвено сјетло веће таласне дужине од познатијег видљивог свјетча које детектирају телескопи слични Хубл телескопу. Користи се за гледање кроз измаглице и танке облаке на врху Јупитерове атмосфере, како би научницима пружио прилику да се дубље "пробију" у унутрашњост планете.
Истраживачи желе боље да разумију шта чини и одржава временске системе гасног гиганта, а посебно велике олује које могу да бјесне деценијама, па и вијековима, преноси Би-Би-Си.
Ова инфрацрвена фотографија настала је као дио истраживања Калифорнијског универзитета у Берклију. Истраживање је дио заједничког програма осматрања који је укључивао Хубле телескоп и свемирску летјелицу Џуно која тренутно кружи око Јупитера.
Занимљиве чињенице о Јупитеру:
Јупитер је 11 пута шири од Земље и 300 пута тежи
Потребно му је 12 година да обиђе око Сунца, "дан" на Јупитеру траје 10 сати
По свом саставу поддјећа на звијезду, а сачињен је највише од водоника и хелијума
Под притиском, водоник се претвара у стање слично металу
Тај "метални водоник" могао би бити извор магнетног поља
Већина видљивих облака садржи амонијак и водоник сулфид
Јупитерове "географске ширине" су домаћини веома јаким источно-западним вјетровима
Велика црвена тачка је џиновски вртлог олује који је шири од планете Земље.
Фронтал/А.Г.
