Grupa koja je koristila VI takođe je postigla lošije rezultate u nizu
testova u poređenju sa onima koji su samostalno radili sastave. Oni
koji su koristili VI takođe su se mučili kada je trebalo da obavljaju
zadatke bez korišćenja četbota.
„Oslanjanje na sisteme VI može dovesti do pasivnog pristupa i
smanjene aktivacije veština kritičkog mišljenja kada osoba kasnije sama
obavlja zadatke“, navodi se u radu.
Istraživači su upozorili da su nalazi izazvali „zabrinutost zbog
dugoročnih obrazovnih implikacija“ korišćenja veštačke inteligencije
kako u školama tako i na radnom mestu.
Ovo se pridružuje sve većem broju radova koji ukazuju da se ljudski mozak isključuje kada koriste veštačku inteligenciju.
„Razmišljanje isključeno“
Studija MIT-a pratila je 54 osobe koje su zamoljene da napišu četiri
eseja. Učesnici su podeljeni u tri grupe. Jedna je pisala eseje uz pomoćChatGPT-a, druga je koristila internet pretraživače za sprovođenje istraživanja, a treća se oslanjala isključivo na sopstveno znanje.
Istraživači su im zatim postavljali pitanja o njihovim esejima dok su
bili priključeni na takozvane elektroencefalograme (EEG) koji su merili
moždanu aktivnost.
Oni koji su se oslanjali na ChatGPT, veliki jezički model
koji može da odgovori na komplikovana pitanja jednostavnim jezikom,
„postigli su lošije rezultate od svojih kolega u grupi koja je
samostalno radila zadatak na svim nivoima: neuralnom, lingvističkom,
kvalitativnom“, naveli su istraživači.
EEG skeniranje je pokazalo da se „povezanost mozga sistematski
smanjivala sa količinom spoljne podrške“ i bila je najslabija kod onih
koji su se oslanjali na četbotove da im pomognu u pisanju eseja.
Očitavanja su posebno pokazala smanjene „teta“ moždanih talasa, koji
su povezani sa učenjem i formiranjem pamćenja, kod onih koji koriste
četbotove. „U suštini, deo razmišljanja i planiranja je bio isključen“,
navodi se u studiji.
Uticaj veštačke inteligencije je bio u suprotnosti i sa rezultatima
grupe koja je koristila internet pretraživače, što je imalo relativno
mali uticaj na njihove rezultate.
Od onih koji su koristili četbotove, 83 odsto nije uspelo da navede
nijedan tačan citat iz svojih eseja – u poređenju sa oko 10 odsto onih
koji su koristili pretraživač ili sopstvenu moć mozga.
Učesnici koji su se oslanjali na četbotove uspeli su da se sete vrlo
malo informacija iz svojih eseja, što ukazuje da se ili nisu angažovali
sa materijom ili ga nisu zapamtili.
Oni koji su koristili pretraživače pokazali su samo nešto niže nivoe
angažovanja mozga u poređenju sa onima koji su pisali bez ikakvih
tehničkih pomagala, kao i slične nivoe pamćenja.
Uticaj na „kognitivne mišiće“
Dobijeni nalazi će doprineti sve većoj zabrinutosti da četbotovi uzrokuju trajnu štetu našem mozgu.
Studija „Majkrosofta“ i Univerziteta Karnegi Melona, objavljena u
februaru, otkrila je da su radnici prijavljivali niže nivoe kritičkog
razmišljanja kada se oslanjaju na veštačku inteligenciju. Autori su
upozorili da prekomerna upotreba veštačke inteligencije može ostaviti
‘kognitivne mišiće’ „atrofiranim i nepripremljenim“ za situacije kada su
potrebni.
Natalija Kosmina, vodeća autorka MIT studije, ističe da nalazi
pokazuju „ubrzanje verovatnog smanjenja veština učenja“ kod onih koji
koriste alate veštačke inteligencije tokom učenja ili na poslu.
Dok je grupi koja je koristila veštačku inteligenciju bilo dozvoljeno
da koristi četbot u svoja prva tri eseja, u poslednjoj sesiji su
zamoljeni da se oslone isključivo na svoj mozak.
Grupa je nastavila da pokazuje slabije pamćenje i veštine kritičkog
mišljenja, što je, prema rečima istraživača, istaklo zabrinutost da
„česti korisnici veštačkih alata često zaobilaze dublje angažovanje sa
materijom, što dovodi do ‘atrofije veština’ u zadacima poput
brejnstorminga i rešavanja problema“.
Učenici i studenti u velikom procentu koriste četbotove za izradu zadataka
Eseji napisani uz pomoć ChatGPT-a takođe su se pokazali homogenim, i ponavljale su se slične teme i jezik.
Istraživači napominju da četbotovi mogu da povećaju „kognitivni dug“
kod učenika i dovedu do „dugoročnih posledica, kao što su smanjenje
kritičkog istraživanja, povećanu ranjivost na manipulaciju, smanjenje
kreativnosti“.
Nastavnici upozoravaju da učenici rutinski varaju na testovima i esejima koristeći četbotove.
Istraživanje Instituta za politiku visokog obrazovanja pokazalo je da
88% studenata u Velikoj Britaniji koristi četbotove kako bi im pomogli
na testovima i učenju, a da je 18% direktno plagiralo tekst sa jezičkih modela veštačke inteligencije u svoj rad.
Izvor: rts.rs
