Ово откриће не само да мења наша сазнања о томе како живот на Земљи функционише, већ може да има и импликације на потрагу за ванземаљским животом.
Тим истраживача, предвођен Дајаном Јахаломи са Универзитета у Тел Авиву, одлучио је да проучи паразита Henneguya salminicola који се најчешће може наћу у лососима.
Припада жарњацима и дели раздео заједно са коралима, медузама и анемонама. Иако ствара цисте на ткиву лососа, паразит није штетан и живи са лососом до краја његовог живота.
Ушушкан унутар домаћина, ситни жарњак живи у условима без кисеоника. Како то ради није било могуће утврдити без анализирања ДНК.
Анализе су показале да је Хеннегуyа салминицола изгубио свој митохондријски геном. Додатно, изгубила је способност за аеробну респирацију. Научници су утврдили да је паразит развио другачије органеле, које се разликују од митохондријских због унутрашње мембране, објављено је у публикацији ПНАС.
Стручњаци су желели да упореде своје налазе, па су извели исте тестове са ДНК још једног паразитског жарњака Myxobolus squamalis, а налази су јасно показали постојање митохондријског генома.
Резултати без икакве сумње показују да је ово први вишећелијски организам којем није потребан кисеоник да би дисао.
Како тачно живи и даље је мистерија. Стручњаци спекулишу да можда директно од домаћина извлачи аденозин-трифосфат, али то још није утврђено.
Способност да се метаболизује кисеоник, односно да се дише, почела је пре 1,45 милијарди година. Велике археје прогутале су мале бактерије, а некако је нови дом бактерији био погодан и њој и њеном домаћину, па су остали заједно.
Симбиотски однос резултирао је заједничком еволуцијом оба организма, а временом су бактерије постале митихондрије. Свака ћелија у нашем телу, сем црвених крвних зрнаца, има велики број митохондрија, а оне су кључне за процес дисања.
Извор: Спутњник.рс
