Међународни дан жена обиљежава се 8. марта широм свијета, у знак сјећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и марш више од 15.000 жена у Њујорку, које су тражиле краће радно вријеме, боље плате и право гласа.
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Њемице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета.
Први пут је обиљежен 1911. године у Аустрији, Њемачкој, Швајцарској и Данској, када је више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтијевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање.
Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима сваке године до 1915. и ширења Првог свјетског рата.
Главни захтјев био је да европске земље коначно уведу универзално право гласа. Идеја празника је позив свима да дају свој допринос укидању дискриминације жена у теорији и пракси, али и апел властима да политика која се води буде у складу са потребама жена.
У Србији се Дан жена обиљежава од 1914. године, а Уједињене нације су 8. март званично прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Међународни дан жена постао је повод за прославу онога што су жене постигле у друштву, политици и економији. Скупови и протести организују се како би се указало на још заступљену неравноправност.
