У том комплексу, истиче Крестић у интервјуу Срни, требало би да буду обједињене све српске жртве, а млади би учили о страдалној историји свог народа.
Крестић се залаже да сво српско страдање буде обухваћено тим меморијалним комплексом, те упозорава да се српске жртве не смију прећуткивати нити умањивати, као што је то чињено деценијама уназад – некада због лажног братства и јединства, а данас због уласка у ЕУ.
"Зашто се прећуткују жртве НАТО агресије 1999. године? Сасвим је јасно и логично да се не можете отворено и јасно изразити о бомбардовању и о страдању током НАТО агресије када треба да уђете у ЕУ. То су политичке игре. Са једне стране очекујете од њих услуге, а са друге стране треба да им судите", наводи Крестић.
Акадмик Крестић, објашњавајући чињеницу да иницијатива за подизање меморијалног комплекса наилази на одбијање, процјењује да "постоје неки обзири према онима који су починили геноцид над Србима у Другом светском рату".
"Мислим да је то једна комунистичка, титоистичка политика и да је то још политика братства и јединства, те да постоји илузија да ћемо, уколико прећуткујемо жртве, наићи на разумевање оних који су починили злочин", сматра Крестић.
Он упозорава да такво понашање представља нови злочин према жртвама Јадовна, Јасеновца, Гаравица… као и да је ријеч о нерационалном понашању и политици која апсолутно нема никакво упориште у здравом разуму.
Василије Крестић наглашава да је својевремено подржао иницијативу да се геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској назове – покољем, на шта се у Хрватској нису много обазирали, али је то "наишло на отпор у српској средини".
"То су они, који су, нажалост, спремни да следе политику проусташких, пропавелићевских, па и протуђмановских следбеника који иду на смањивање српских жртава и умањивање злочина. За њих је покољ нешто што је страшно – а јесте страшно – и због тога нису спремни да геноцид означе као покољ", наводи Крестић у интервјуу Срни.
Он наглашава да "сви над којим је почињен геноцид имају право да га назову тим именом сем Срба".
"Сви имају права – и Јевреји и Роми – да називају те злочине геноцидом. Међутим, у српској средини, одређени кругови, који следе ту нерационалну и антисрпску политику избегавања правог назива – геноцид, настоје да ублаже димензије злочина, односно покоља", наглашава Крестић.
Он сматра да Срби "још калкулишу и играју неку улогу коју је наметнуо комунизам".
"Улогу коју нам је наметнуо Јосип Броз и која и даље иде на то да се негује братство и јединство, које виде у перспективи, а неће да се суоче са чињеницама да за братство и јединство требају партнери, а не само једна страна", наводи Крестић.
Академик Крстић оцјењује да такво понашање представља "лутање по прашуми, губљење времена и скроз нерационалну, антисрпску политику, која више иде у прилог починиоцима геноцида него страдалницима".
У осврту на све чешће истицање антифашистичке традиције хрватског народа, Крестић наводи да се "Хрвати врло спретно изјашњавају као антифашисти, а, са друге стране, у сопственој земљи не спречавају оне који следе Томпсона и усташке симболе нити кажњавају оне који руше антифашистичке споменике широм Хрватске".
"Хрватско друштво је, наизглед, подвојено. Али, знатним делом, и хрватска политика и друштво у целини нису се ослободили усташтва и идеологије Анте Павелића", каже академик Василије Крестић.
Извор: Срна
