ЖЕНЕВА – Судски љекар Хосе Пабло Барјабар, који је радио при УНМИК-у, казао је да је у Њемачкој, уз одобрење Хашког трибунала, уништено 400 узорака ДНК жртава на Косову.
Барјабар је у интервјуу за швајцарски дневник Вријеме оцијенио да је „чудно да Карла дел Понте објављује књигу о трговини људским органима, јер је могла да покрене истрагу о томе док је била на функцији”.
„Са наше стране, ми (судски љекари) смо урадили посао. Рећи ће да нису имали одобрење за истрагу у Албанији, али да их је то интересовало, били би активнији”, изјавио је Барјабар.
„Њемачки полицајци на Косову, 1999. године су скупили 400 узорака ДНК. 2002. године тражио сам те узорке за идентификацију. Нијемци су рекли да су их уништили јер им је Хашки трибунал то дозволио”, рекао је Барјабар.
Према његовим ријечима, у то вријеме могла је бити покренута и истрага о нестанку 470 људи, већином Срба са Косова, послије доласка Кфора.
Хосе Пабло Барјабар, који је радио посљедњих 20 година као експерт Уједињених нација у Руанди, Хаитију, Босни, Хрватској и Косову, био је шеф Бироа за истрагу несталих и судске медицине, основаном при УНМИК-у, од 2002. до 2007.
Барјабар, како пише женевски лист „Вријеме”, је био међу првима који су били обавијештени о трговини људским органима.
„Кад сам дошао на Косово 2002. године већ је било информација о томе, али два мјесеца касније један извор нам је тврдио да постоји Жута кућа. Досије се састојао од осам свједочења особа која се међусобно нису познавала и која су одвозиле затворенике до границе, или саме Жуте куће”, рекао је Барјабар.
Као велики проблем он је оценио недостатак правне надлежности УНМИК-а на теритроји Албаније и да је „било немогуће” то затражити.
Барјабар је оптужио министра за јавне радове Албаније Љуљзима Басу да је био упознат са трговином органима, јер је био његов преводилац током приватне посјете „Жутој кући”.
Према његовим ријечима, не само да Хашки трибунал није био заинтересован за истрагу, већ ни амерички представник у Приштини није марио за њу.
У интервјуу, Барјабар описује и посјету Жутој кући, у којој су пронашли „кесице лијекова, мишићне релаксанте, медицинске игле и чак и једну опрему за трансфузију крви”.
„Било нам је назамисливо да сељаци у тој недођији знају да се служе тим материјалом. Све је било однијето Хашком трибуналу. На зидовима Жуте куће било је и трагова крви.”
