ЗАГРЕБ – Предсједник Хрватске Стјепан Месић, коме ускоро истиче мандат, могао би да донесе указ о помиловању Мирка Норца, који је осуђен због ратних злочина над Србима у Госпићу и неправоснажно за акцију "Медаџки џеп" 1993. године.
Норчев адвокат каже да се још није дефинитивно консултовао са својим клијентом о овој теми, те да ће то учити за неколико дана када га посјети у затвору у Глини.
Хоће ли Врховни суд донијети одлуку прије истека Месићевог мандата и хоће ли Норац затражити помиловање од човјека, који му је већ одузео ратна одликовања, питања су којим се ових дана баве хрватски медији.
Помиловање за Норца, према закону, има право затражити сам генерал, његова породица, адвокат и Министарство правосуђа.
Медији у Хрватској као нову околност у Норчевом случају истичу да његову породичну ситуација, пошто се оженио се и добио дијете.
И сам Месић недавно је изјавио да ће помиловати сваког ко стекне за то услове, те ако постоје околности које нису биле познате за вријеме изрицања казне.
Иако већ служи девету годину дванаестогодишње казне за злочине у Госпићу, Норац је неправоснажно осуђен и на седам година за случај "Медачки џеп".
Норац чека другостепену пресуду у случају "Медаџки џеп" о којој ће Врховни суд Хрватске расправљати тек наредне седмице. Након што та пресуда постане правоснажна, Норац има право да тражи обједињавање казне.
Може се очекивати да ће му суд удовољити, па јединствена казна неће бити већа од 15 година, колика је максимална прописана казна за ратне злочине у Хрватској.
У биографи Мирка Норца наводи се да је у својој каријери "муњевито напредовао" од конобара до генерала, а у октобру 1991. године лично је учествовао у масакру над неколико десетина грађана српске националности у Госпићу.
И поред злочина почетком 1992. године добио је чин пуковника, а у јесен команду над 118. бригадом Хрватске војске. Нешто касније је постао командант 6. (касније 9.) гардијске бригаде и учествовао је у операцији "Масленица".
У септембру 1993. учествовао је у Операцији Медачки Џеп, када су, такође, почињени ратни злочини над српским цивилима.
У јесен 2000. године, након доласка нове власти на чело Хрватске, Норац је заједно са 12 генерала потписао протест против "криминализације Домовинског рата" , односно настојања тадашњих хрватских власти да се почну процесуирати ратни злочини које су починиле хрватске снаге.
Месић је тада свих 12 генерала присилно пензионисао, наводећи као аргумент недопуштено уплитање војних официра у политику.
Против Норца је 8. фебруара 2001. године издат налог за хапшење, али је он замолио загребачку полицију да му омогући предају у Ријеци како би избјегао медије. Након што му је удовољено, Норац је побјегао, али се предао полицији 22. фебруара, након што је добио гаранције да ће му се судити у Хрватској, а не у Хагу гдје му је као максимална казна претио доживотни затвор.
Суђење је одржано у Ријеци, а 24. марта 2003. године Норац је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, поставши тиме први хрватски генерал који је од хрватског суда осуђен за ратне злочине.
Хашки трибунал је 2004. године против Норца, као и против генерала Рахима Адемија и Младена Маркача, подигао оптужницу за злочине у операцији "Медачки џеп". Годину дана касније Трибунал је посебном одлуком дозволио да случај преузме хрватско правосуђе.
Норац је проглашен кривим и осуђен на седам година затвора.
