Празник се везује за светковање Богојављења, празника крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.
Крстовдан се увијек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналазак Часног крста, на којем је Христос разапет на Голготи.
У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, због здравља, чува у кућама.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на који дан у недјељи "пада".
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
Извор: агенције
