Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.
Свети Никола је слава непромјенљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сjећања на дан када су његове мошти 1096. године пренијете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у цијелом хришћанском свету. Празнује се као дјечји празник у земљама западне Европе, јер тада дјеца, ако су била послушна, добијају поклоне. Заштитник је града Амстердама.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у вријеме римског цара Валеријана. Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желeо је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, "произвео" за свештеника града Мира.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, гдје се и замонашио. Послије смрти родитеља, сву насљеђену имовину раздијелио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утјеху, мир и добру вољу.
Свети Никола пада у вријеме великог божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Извор: ртс.рс
