БЕОГРАД – Подаци из Хрватске, Румуније, Бугарске и Албаније показују да им је учлањење у НАТО донијело благотворан утицај на економску стабилност, спољну и унутрашњу безбједност, раст директних страних инвестиција и бруто домаћег производа, али и да морају да модернизују наоружање и то већином из увоза, пише београдска штампа.
Као позитиван ефекат чланства издваја се перцепција инвеститора да је та земља сигурно мјесто за улагање. Тако су на примјер у години кад је Румунија приступила НАТО-у, директне стране инвестиције у ту земљу порасле чак 166 одсто у односу на претходну годину, а у Бугарској 47,5 одсто.
Исти тренд раста забиљежен је и код раста бруто домаћег производа: у Румунији је БДП за само годину дана порастао за 3,3 одсто, а у Бугарској је од 2004. до 2009. године биљежио константни раст изнад шест одсто.
Осим тих макроекономских, постоје и конкретни показатељи о користима чланства у НАТО-у: нове чланице могу да користе новац из фондова за изградњу инфраструктуре, затим да добију помоћ за уништавање вишка наоружања и муниције, а економске предности доноси и конверзија намјене бивших војних објеката.
Учешће у војним мисијама НАТО-а, такође, ствара прилику и за ангажовање цивилних и војних компанија земље чланице.
Осим ових користи, нове чланице имају и одређене трошкове, прије свега у повећању дијела буџета који се троши за модернизацију оружаних снага, па тако Хрватска планира да до 2015. године за модернизацију војске потроши милијарду евра, али су и даље натегнути планови за опремање војске вишенамјенским борбеним авионима из страха да би то било превелико напрезање буџета.
Несумњиво негативан ефекат може имати и то што се модернизација војске у новим чланицама НАТО-а обавља опремом коју не производе домаћа предузећа него се она углавном увози, тако да је тиме угрожена домаћа војна индустрија.
Нове чланице НАТО-а имају и обавезу да приликом уласка у војни савез плаћају и дио трошкова учешћа њихових јединица у међународним мировним мисијама, а за неке државе није занемарљива ни сума коју треба да плате као чланарину, што је у случају Хрватске три милиона евра.
