ЈАСТРЕБАРСКО – Скромним скупом у Јастребарском у Хрватској, којем је присуствовало око 40 чланова антифашистичких покрета, јуче је први пут послије 68 година обиљежено ослобађање дјеце из јединог концентрационог логора за малишане у Другом свјетском рату.
Дјечји логор у Јастребарском био је смјештен на четири локације и то код самостана гдје је било око 400 дјеце, дворцу некадашњег грофа Ердедија гдје је било 200 дјеце, згради економије гдје је било 280 девојчица и селу Ријека гдје је било лоцирано око 1 500 малишана.
Дјеца су у Јастребарско довођена из логора Стара Градишка гдје су завршавала послије усташких офанзива на Козари и Поткозарју.
Михајло Вељић, који је као дванаестогодишњак прошао голготу Јастребарског, сјећа се да је свирепост над дјецом почела још у Окучанима гдје су по несносној врућини трпани у вагоне у којима су читав дан путовали до Загреба без воде и могућности да врше нужду ван њих, што је проузроковало смрт доста дјеце.
“По доласку у Загреб ошишали су нас и обукли у усташке униформе. Спавали смо у баракама на слами и врло брзо је наступила дизентерија која је покосила много дјеце”, присјетио се Вељић.
Он каже да је према евиденцији мјесног гробара Фрање Иловара, који је сахрањивао дјецу из Јастребарског, покопано 1 018 дјеце, док се процјењује да их је укупно умрло око 1 500. Вељић је рекао да су логорима управљале часне сестре, а према окрутности се издвајала Мерцедес.
Нажалост, Вељић каже да ослобођење дјеце из логора 26. августа 1942. године није донијело слободу за све малишане, јер партизани нису знали за локацију логора у селу Ријека.
Према његовим ријечима, тужну судбину су доживјела и дјеца која због болести нису могла пјешачити даље према Кордуну већ су распоређена по кућама у Светој Јани, гдје су у усташким офанзивама које су услиједиле поново похватана и враћена, а дјеца која су ухваћена у селу Пећно су убијена и бачена у јаму Јазовка.
Гојко Кнежевић, такође један од преживјелих логораша, сјећа се како су часне сестре тукле дјецу брезовим прућем умоченим у слану воду или сирће, због чега и данас има одређену врсту страха када сретне часну сестру.
У обиљежавању годишњице ослобођења дјеце у Јастребарском, осим замјеника начелника те општине Александра Станића, који је рекао да мјештани “немају ништа са оним што се дешавало у логорима”, нико се од званичника није појавио.
Догађај није пратила нити једна новинарска екипа из Хрватске, није било мјештана, изостало је опело за страдале, није упаљена ниједна воштана свијећа, већ је положено само неколико вијенаца и упаљено неколико лампиона испред скромног споменика у градском гробљу.
