Podsetimo se, ona je ime dobila po narodu – Srbima, a pre nego što su Srbi u nju došli zvala se Mezija. Beograd je bio Singidunum, Niš – Naisus, Sremska Mitrovica – Sirmijum… Dakle, Beograd ima šanse da brzo vrati staro ime Dar al džihad (Zemlja svetog rata), kako se zvao za vreme islamske vladavine.
Ono što je važno u toj izjavi, i što je, koliko je meni poznato, neko po prvi put rekao, jeste da „uzrok niskog nataliteta nisu: male plate, kratko porodiljsko odsustvo, slaba nega porodilja, nego vrednosni sistem koji neguju obrazovane i situirane žene.
Masa žena u najboljem periodu za rađanje uopšte ne želi da ima decu. Za razliku od njih, rađaju siromašene žene.” Gospođa Dejanović nije rekla jednu stvar: da siromašne žene koje rađaju npr. muslimanske Albanke, ne prihvataju i ne poštuju vrednosti civilnog društva.
Nasuprot tome i siromašne i neobrazovane žene iz hrišćanskog okruženja u koje je barem delimično prodrla ideologija civilnog društva rađaju isto onoliko retko kao obrazovane i dobro situirane „hrišćanke”.
Već posle Drugog svetskog rata nepismene seljanke, koje su živele bez struje i tekuće vode u srbijanskim selima su, pod uticajem komunističkih aktivistkinja, drastično smanjile broj rađanja i rađale su jedno ili dvoje.
Za to vreme su muslimanske Albanke koje se nisu odazivale pozivima aktivistkinja rađale i po desetoro dece.
Nije teško videti koliko je ovo, ne mogu to drukčije da nazovem, zavera, da se sakriju činjenice. Govori se: dajte pare i natalitet će biti veći. A krije se da u Evropi, kako se donacije za porodilje povećavaju i kako emancipacija i žena i muškaraca raste , to je broj dece po majci manji.
Sve zemlje, bukvalno sve, u kojima je ideologija civilnog društva „ubila” religiju doživljavaju demografski slom.
I tačno se vidi da, što je religija žilavija a vrednosti civilnog društva slabije, to je natalitet veći, i obrnuto. To se posebno vidi na primeru SAD.
U vrhunski liberalnom Vermontu, odakle je predsednički kandidat Berni Sanders, 2006. godine stopa nataliteta je bila 1, 69, a u ultrareligioznoj mormonskoj Juti 2,63.
Zato što su mormonske žene učene da odbacuju ideju o emancipaciji i da prihvate da budu druga, treća, peta žena… znatno starijih muškaraca i da im neprekidno rađaju, a za to će ih Bog nagraditi rajem. Zato nisu retki mormoni koji imaju i po 20-30 dece, više nego muslimani u Somaliji.
Ali uprkos tome gđa Dejanović postaje protivrečna kada kaže da se mora preduzeti nešto poput Danske ili Rusije, gde je Putin stimulišući novčano porodilje preokrenuo stanje. Ne razumem kako ministarka nije zamolila nekog od saradnika da prosto pogleda cifre demografskih zavoda tih zemalja i da vidi da li je to tačno.
A nije, jer danske analize demografske perspektive kažu da je ova zemlja 2015. imala 5.581.503 stanovnika a da će, uprkos parama koje ulaže u standard porodilja, postići da stanovništvo 2050. godine padne na 5.575.147 stanovnika. Taj bi pad bio strmoglav da se ne rađaju imigranti.
Dakle, nikakve pare neće podići natalitet i nikakvo bogatstvo ga neće smanjiti kod onih koji veruju da nema seksa pre braka, pa se zato rano udaju i žene, da nema kontracepcije i abortusa. Kao rezultat imamo demografsku eksploziju svih religioznih.
Ali stvarno religioznih. A sve religije izvorno odbacuju svaku ideju civilnog društva. Kada je prihvate, kao što se dešava s protestantizmom npr. u Skandinaviji, te religije prestaju da postoje i svode se na puku formu. Jer mnogi pričaju da pripadaju crkvi, a čak se sveštenici podsmevaju ideji bezgrešnog začeća.
Prema tome, ideja civilnog društva umesto da vodi u progres ide ka uspostavljanju teokratije svuda u svetu, jer radna snaga je potrebna, a „građani” ne rađaju decu. Zato se moraju uvoziti radnici, a njih ima samo među religioznima. Pri tome, religiozni ne žele civilno društvo i kad postanu većina, otvoreno najavljuju, demokratskim putem će uvesti teokratiju.
Miroljub Jevtić,
Profesor FPN, urednik časopisa „Politikologija religije”
