Iako se danas čini da se sve svodi na ponudu i tražnju, svaka uspješna ekonomija zasniva se na povjerenju, a srećno društvo na poštenju. Ima li u Srbiji danas igdje povjerenja i poštenja?
Na Fakultetu organizacionih nauka ovih dana je opsadno stanje, ne samo zbog upisa i velikog interesovanja mladih za menadžersko-direktorske nauke nego zbog zamandaljenih kabineta i barikada. Dekan i profesori su se zaključali i prave se mrtvi. Neko neodgovoran im poslao pitanje da li je bilo krađe i prevare na njihovom fakultetu, a oni odgovaraju da im ne leže ta humanistička pitanja. Kao da etika ne živi na FON-u. Izgleda da tamošnji profesori smatraju da njihovi studenti ne treba da se smaraju takvim tricama, jer to su budući menadžeri, direktori ljudskih resursa na daljinu i blizinu koji će sutra upravljati propalim i drugim firmama, u kojima moral samo usporava biznis. Sva sreća što su studenti bolji od njihovih profesora pa ne misle tako.
Sudstvo u Srbiji je bolji dio društva, to je svima jasno. Naše sudije su odavno raskrstile sa etikom: striktno su odvojile pravo od morala. Sude samo po zakonu, čak i kad im u sudnice dopadnu profesori pravnog fakulteta. Prema njima su još stroži, odmah ih osude, baš kao u aferi „Indeks”, samo što to još niko nije saznao. Sad su naše sudije presudile da nije bilo šverca cigareta devedesetih godina. To smo svi znali, ali sad je to i sud utvrdio. Nije bilo šverca, nosile su se gajbice. A pare od gajbica mogu da se investiraju svugdje – u obrazovanje, naučne ustanove, medije…
A mediji, tačnije tabloidi, po nekima su danas naš najveći problem, pa ih zato treba jednostavno ugasiti i tako riješiti problem. Na njihovu žalost, Radovan Zogović je davnopočivši, a komisije za šund su rasformirane. Tabloidi su normalna pojava, kao slana ili grad, postoje i drugdje, a oni koji to ne razumiju vjerovatno su nekada mislili da je dovoljno bilo srušiti Slobu i ugasiti ružičaste grand parade pa da nam društvo ozdravi.
U zemlji gdje je svaki peti nepismen, na prvoj strani tabloida jednog dana osvanu slike iz porno-filma, drugog dana autorski tekst premijera, trećeg intervju s patrijarhom, a četvrtog potjernica za političkim oponentima. E, to je već problem. To je moralna kaljuga koja sluđuje i truje javnost ove zaostale, sirote zemlje. A za to nisu krivi tabloidi, nego neko drugi.
Onda i voditelji grand parada sebe mogu zvati novinarima, starlete književnicima, tajkuni privrednicima, kriminalci slikarima, lopovi doktorima, moralni patuljci profesorima.
Eto, to je siromaštvo, ako vas neko bude pitao. A neće.
Izvor: Politika.rs
