БИЈЕЉИНА – Више од стотину чланова Регионалног удружења избјеглих и расељених лица очекује помоћ од Владе Републике Српске како би могли да наставе судске поступке против Федерације БиХ по тужбама које су поднијели за надокнаду имовине која им је уништена послије потписивања Дејтонског споразума.
Чланови овог удружења поручили су са данашњег скупа у Бијељини да без помоћи Владе РС не виде излаз из ситуације у којој су се нашли, изразивши очекивање да ће надлежни имати разумијевања и наћи начин да помогну овој категорији становништва.
Лица који су остала без своје имовине, како тврде из овог удружења, требало би да издвоје по 500 КМ за наставак процеса, а средстава више немају ни за основне потребе.
Вељко Стевановић, предсједник Регионалног удружења избјеглих и расељених, рекао је да очекују да ће Влада РС помоћи да овај процес буде настављен како би били обештећени протјерани са својих огњишта чија је имовина у великој мјери уништена послије потписивања Дејтонског споразума.
Милева Новаковић из Бихаћа, која је међу првим поднијела тужбу против ФБиХ рекла је да још ништа није ријешено у вези са њеном имовином.
"Тихо умиремо, а све нам је уништено. Најболније ми је што су ми уништили гроб осмогодишњег дјетета које ми је погинуло пред школом", рекла је Новаковићева и позвала Владу РС да им помогне, јер то, како је рекла, једино она може.
Синиша Лопандић, адвокат оштећених, рекао је на данашњем скупу у Бијељини да би почетком идуће године требало да почне и грађевинско вјештачење.
"Геодетско вјештачење на основу прве тужбе коју је Регионално удружење избјеглих и расељених лица Бијељина, Лопаре и Угљевик поднијело 2001. године Основном суду у Сарајеву за уништену имовину у ФБиХ је у завршној фази", рекао је Лопандић.
Према његовим ријечима, вриједност имовине која се потражује је око 23 милиона КМ.
"Прву тужбу поднијело је 455 лица, а сада имамо њих 160, јер је један број подносилаца тужбе већ умро не остваривши своја права, а други је продао имовину у стању у којем је била", рекао је Лопандић и додао да је за наставак процеса потребно око 80.000 КМ.
