БЕОГРАД – Породице киднапованих и несталих Срба током сукоба у бившој Југославији нису задовољне динамиком којом надлежне институције откривају судбине њихових ближњих, поручено је са скупа „Тражење несталих лица и права њихових породица”.
Скуп у Београду организовала је Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, а предсједница те организације Олгица Божановић подсјетила је да ни након 11 година од завршетка сукоба није расвијетљена судбина око 4.000 несталих Срба.
„Тражимо отварање свих архива и стварање јединствене базе података о несталима на простору бивше Југославије. Наш захтев је и процесуирање свих злочина, као и регулисање статуса чланова породица киднапованих и несталих”, казала је Божановић.
Према њеним ријечима, породице несталих инсистирају да се обави ексхумација на свим локацијама за које се претпоставља или постоје докази да се на њима крију масовне гробнице.
Предсједник комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић као велике проблеме навео је то што у мртвачницама у Хрватској 900 тијела још чека на идентификацију, док 380 познатих гробних мјеста још није ексхумирано.
„Ова питања су поново актуелизована и подигнута на виши ниво. Интензивно се ради на разрешењу ових случајева”, казао је Одаловић.
Он је додао да косовске власти траже ексхумацију и испитивање три локације у Србији за које се претпоставља да крију масовне гробнице – Рашка, Медвеђа и Језеро Перућац.
Одаловић је истакао да Србија истовремено тражи испитивање четири локације за које се претпоставља да су масовне гробнице српских цивила – Белаћевац, Кошаре, Ливочко језеро и околина Суве реке.
