Народна скупштина РС усвојила је Закон о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дјела.
Закон предвиђа оснивање агенције за управљање одузетом имовином у саставу Министарства правде РС, а министар правде РС, Џерард Селман, рекао је у завршној ријечи да овај закон представља само “алатку” тужилаштва и судова у Српској, али да, истовремено, није у могућности да утиче на њихов рад.
“Овај закон у потпуности одговара свим стандардима и ни на који начин не представља обрачун са политичким неистомишљеницима”, нагласио је Селман.
Бојић: Бацање прашине у очи
Шеф посланичког клуба СДС, Борислав Бојић, сматра да доношење овог закона представља “бацање прашине у очи” и додаје да се СДС залаже за провјеру начина стицања незаконито стечене имовине свих садашњих и бивших функционера РС, јер, у противном, неће бити праве спремности и резултата у борби против криминала и корупције у Српској.
Бојић је рекао да агенција за управљање одузетом имовином треба да буде под директном контролом Народне скупштине РС, а не Владе, како је предвиђено овим законом.
Посланик ПДП Перица Бундало рекао је да клуб посланика ове странке принципијелно подржава овај закон под условом да предлагач прихвати њихове амандмане.
Независни посланик Војислав Глигић сматра да нема трајног одузимања имовине без судске пресуде, те да се привремено одузимање имовине може користити само за покретне, а не за непокретне ствари.
Раичевић: Нажалост, криминала ће бити и даље
Реплицирајући Бојићу, посланик СНСД Перица Рајчевић рекао је да ће бити пресрећан ако резултат примјене овог закона буде смањење стопе криминала и корупције у РС, али да је илузорно очекивати да таквих појава уопште не буде послије примјене овог закона.
Посланик ДНС Споменка Стевановић сматра да потреба за доношењем овог закона постоји у РС, јер је један број људи искористио рат на овим просторима за богаћење.
Она је рекла да није превелики оптимиста када је ријеч о провођењу овог закона, али да је у наредном периоду потребно донијети сет антикорупционих закона у РС.
Посланик Социјалистичке партије, Петар Ђокић, сматра да је овакав револуционарни закон требало знатно раније донијети, истичући да је овај закон у пракси потребно проводи тако да се сва лица третирају на исти начин.
