Музеј Житомислић био је премали да прими све оне који су дошли чути свједочење о херојству Диане Будисављевић која је током Другог свјетског рата из логора смрти спасила око 10 хиљада српске дјеце.
Херојство и племенитост Диане Будисављевић годинама су били гурнути под тепих, а њен лик је оживио са књигом "Диана Будисављевић – Прешућена хероина Другог свјетског рата", Наташе Матаушић.
Матаушићева је рекла да је ова тема дуго година била занемарена или интерпретирана на начин како је то одговарало тадашњим владајућим структурама и да се коначно година почело говорити о Диани на основу докумената и свједочења.
Она је истакла да јој је, када је завршила књигу, најдраже било што је Диани вратила признање које у ствари никада није ни добила за свој хуманитарни рад.
– Нисам ја била прва која је открила Диану, али сам покушала открити мјеста на којима је била, њен рад и људе који су радили са њом и жртвовали се, а били су потпуно избрисани из историје – рекла је Матаушићева.
Из биографија много љекара, који су радили са Дианом, био је потпуно избрисан период од 1941. до 1945. године, те је, каже Матаушићева, био лавовски посао све истражити и прикупити.
Управо обимна грађа која је прикупљена могла би бити објављена у наставку рада Матаушићева о овој теми.
Током рада, каже, прикупила је велики број фотографија и докумената, те истиче да ће покушати да причу о Диани исприча на основу њих, да они говоре сами о себи.
Матаушићева је додала да је радо дошла у Мостар јер су прве жене са дјецом које су биле у Логорграду у коме је дјеловала Диана биле жене из Мостара.
Модератор на трибини, теолог Миља Тупањанин рекла је да је књига занимљива са више аспеката, првенствено што освјетљава један тежак период историје и говори о хуманим дјелима жене која није заслужила да буду заборављена.
– О њој у посљедњих 20 година шира јавност скоро ништа није знала. С друге стране, занимљиво је то што ова књига говори о једној жени која није била војник, а јесте била херој и жртвовала је све за друге – истакла је Тупањанин.
Кустос Музеја Житомислић Милош Јањић каже да је поставка "Јасеновачки мученици у свјетлости Васкрсења" дјело сестара из Манастира Јасеновац и да су на сликама мотиви страдања и мучеништва људи који су пострадали у логорима.
– Специфичан је начин сликања. Оне су жељеле да на свој начин прикажу то страдање и прелазак из смрти у живот – рекао је Јањић.
Он је навео да ће поставка бити у Манастиру Житомислић наредних мјесец дана и да сви треба да дођу и погледају јер треба да буду поносни на јасеновачке страдалнике.
Извор: srna.rs
