Uopšte vas tu ne uče kako se zarađuje ili štedi, već kako zaista, istinski biti srećan. Profesorka Lori Santos nije očekivala da će držati najposećeniji kurs u istoriji fakulteta kada je odlučila da ga vodi – ona je samo želela da njeni studenti budu srećni. Šta se tamo uči?
U epidemiji nesrećnih, kurs profesorke Lori Santos na Jejlu fokusira se na promenu ponašanja. Na praktikovanje, a ne samu teoriju o sreći. Jedan od preduslova da se prisustvuje kursu jeste i da se uradi test koji pokazuje na kojem ste nivou (postoji onlajn verzija na coursera.com). Ogroman broj ljudi oseća to isto, samo nije uradio test.
Profesorka je otkrila da su mnogi od prioriteta njenih studenata, i svih nas, potpuno pogrešni. Tokom jedne lekcije, u kojoj je govorila o dokazima da visoka dostignuća i dobre ocene ne vode do trajnog blagostanja, Santosova se našalila da će zbog te analogije svim studentima podeliti "petice". Primila je ogroman broj telefonskih poziva i imejlova zabrinutih studenata i roditelja. "Nijedan nije bio zbog brige o tome šta se uči na časovima."
Nivo anksioznosti naterao je Santosovu da razmisli o celokupnom pristupu časovima. "Obično bih vodila časove govoreći prvo o pogrešnim shvatanjima o sreći i zbog čega naš um to pogrešno shvata – zašto mislimo da želimo veću platu i više stvari, kada, na kraju, to nije bitno? Onda, kasnije na času, prešla bih na ono što je zaista važno. Ali neki od studenata bili su toliko konfuzni i anksiozni da sam na kraju promenila kontekst. Počinjem da pričam o tome šta mogu da urade da budu srećni, jer ne mogu da čekaju na odgovore."
Zabluda G. I. Joe
Profesorka Santos i Tamar Gendler, profesor filozofije na Jejlu, bavile su se floskulom "Znanje je pola bitke", po lajtmotivu "G. I. Joe". Ta fraza je zabluda jer znanje nije polovina bitke. Ni blizu. "Nedavni rad u kognitivnoj nauci pokazao je da je znanje samo sićušni fragment bitke za većinu odluka u stvarnom svetu. Možda znate da je 19,99 prilično isto što i 20,00 dolara, ali prvo i dalje stvara osećaj kao znatno bolja pogodba."
Naš um je veoma dobar u tome da nas ubedi da sledimo intuiciju o sreći koja je potpuno pogrešna. Da to ilustruje, Lori Santos navodi test koji se često radi na prvoj godini u školi biznisa: ako lopta i palica za bejzbol koštaju zajedno 1,10 dolara, a palica košta dolar više od lopte, koliko onda košta lopta? Većina ljudi intuitivno odgovori: deset centi. Tačan odgovor je pet centi. Ako naš mozak može tako lako da bude prevaren o tako jednostavnim stvarima kao što je aritmetika, zamislite koliko lako možemo da budemo obmanuti o sopstvenom blagostanju.
Sada probajte sledeće: Napravite kratku listu stvari za koje mislite da bi mogle da vas učine srećnijim. Bilo šta, bukvalno. Uzmite sad olovku i sve precrtajte.
Jer, skoro sve što mislite da će vas učiniti srećnijima – neće, jer skoro sve što želite da stavite na listu – pod pretpostavkom da su sve osnovne životne stvari koje su vam potrebne podmirene – jesu samo promene okolnosti: više novca, drugi posao ili stan, dug odmor, ili željena čokoladica. Vaš um vam konstantno govori da, ako dobijete te stvari, bićete konačno, istinski, nedvosmisleno srećni. Ali vaš um greši, a nauka je u pravu. Zašto? To će otkriti lekcija broj 2.
Pišite dnevnik zahvalnosti
Sledećih nedelju dana, zapisujte najmanje pet stvari za koje ste zahvalni svakog dana. To mogu da budu velike stvari (na primer deca) ili male stvari (jeli ste lubenicu prvi put posle godinu dana, na primer). Jedna studija je pokazala da, kod ozbiljno depresivnih pacijenata, izdvajanje vremena da se zapišu samo tri stvari dnevno, tokom petnaest dana, vodi do uvećanja blagostanja kod 94 procenta ispitanika.
Izvor: nedeljnik
