БАЊА ЛУКА – Министар правде Србије Снежана Маловић рекла је да је процјена правосудних институција Србије да се не дозволи уступање гоњења правосудним органима БиХ у случајевима “Тузланска колона” и “Добровољачка улица”, за који је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу.
“Без обзира на ове случајеве, правна сарадња две земље је изузетно интензивна”, рекла је Маловићева.
Она је нагласила да о томе најбоље говоре примјери ”случаја Зворник” који Србија процесуира, те додала да је Тужилаштво за ратне злочине Србије имало одличну сарадњу у случају Ненада Малића који је првостепено осуђен на 13 година затвора за ратни злочин против цивила у Старом Мајдану.
Тужилаштво БиХ обуставило је у децембру прошле године истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и још шест особа које су биле осумњичене за злочин у случају ”Тузланска колона”, почињен у мају 1992. године.
”Тужилац Дејвид Швендиман сматра да је у овом предмету истрага проведена у складу са законом и, као руководилац Посебног одјељењаза ратне злочине Тужилаштва БиХ, сагласан је да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против иједног осумњиченог за злочин почињен у Тузли 15. маја 1992. године”, саопшено је из Тужилаштва БиХ.
У случају “Тузланска колона” пред Вијећем за ратне злочине Окружног суда у Београду Илија Јуришић је осуђен на 12 година затвора због напада на колону ЈНА у Тузли 1992. године, када је убијен најмање 51 војник и рањено 50 војника.
Генерални секретаријат Интерпола донио је прошле године одлуку којом су обустављене “црвене потјернице”, које је расписала београдска канцеларија Интерпола против држављана БиХ у случају “Добровољачка улица”.
Српско тужилаштво за ратне злочине расписало је међународне потјернице за 19 особа из БиХ због напада на колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године када су убијена 42 војника, а рањена 73.
Међу онима које Србија терети за овај злочин су и бивши чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, те генерал Јован Дивјак.
