БАЊА ЛУКА – Аутор књиге “Гариби муџахедини у БиХ од 1992. до 1999” Есад Хећимовић оцијенио је да негирање закона секуларне државе на дијелу територија које желе да контролишу исламске групе, попут оне из Маоче, није проблем само у БиХ него и у низу европских држава.
Хећимовић је истакао да одговор на тај проблем није дозвољавање шире исламизације како би се наводно подржао исламски легитимитет умјерених вјерских вођа.
“Позивање на културни релативизам не треба да онемогућава и блокира осигурање владавине права”, рекао је Хећимовић.
Он је нагласио да постојање изолованих енклава у којима се шире идеје које су у другим дијеловима свијета већ довеле до масовних злочина представља безбједносни ризик и за БиХ и за окружење.
“Особе из Маоче су раније повезане са особама из групе Келиметул Хак из Беча. Међу вјерским вођама чије ставове они преносе су и дјела Мухамеда ал Макдисија, који је највише познат као духовни ментор убијеног вође Ал Каиде у Ираку”, рекао је Хећимовић.
Он је додао да се низ енклава, као што је она у Маочи, налази на међуентитетској линији разграничења или на етничким границима унутар Федерације БиХ, што представља безбједносни ризик за подстицање међунационалних сукоба.
Хећимовић је нагласио да постоје бројна питања на којима су се мисионари из Маоче сами изоловали и маргинализовали у односу на веће и важније исламске групе, попут односа према свјетовним и секуларним законима БиХ и организовању муслимана у БиХ.
“Дакле, није ријеч о групи која се повукла из друштва како би заштитила свој посебан идентитет, него о групи која не признаје законе ове државе на територији коју она физички или власнички контролише. Овакво повлачење из заједнице није босански феномен, нити је нешто ново. Оријенталисти га описују као облик хиџре, када се једна група повлачи из невјерничког друштва како би ојачала и потом се вратила као побједничка”, појаснио је Хећимовић.
Говорећи о Исламској заједници у БиХ и њеном односу према вехабијама, Хећимовић је рекао за ову заједницу вехабизам није проблем сам по себи, јер је то један од начина да неко буде муслиман.
“Постоје различите групе селефија и различити облици исламског мисионарства. Ова група из Маоче се јавно противи сарадњи са Исламском заједницом, али су контакти између њених чланова и званичника Исламске заједнице постојали”, рекао је Хећимовић.
Он је оцијенио да полицијске акције, посебно опсежне као што је операција “Свјетлост” у Маочи, имају увијек и контрафекат.
“Уколико би дошло до израженог кршења људских права у оваквим операцијама, то би помогло њихово представљање као истинских жртава за вјеру”, закључио је Хећимовић.
