ВЕЛИНГТОН – Према Глобалном индексу безбедности (ГПИ), годишњој ранг-листи свих земаља свијета с обзиром на мир и безбједност који у њима владају, званично најбезбједнија и најмање ризична дестинација тренутно је Нови Зеланд.
Овај индекс саставља Јединица за економско информисање новог труста мозгова по имену Институт за економију и мир, на основу 23 врло разноврсна критеријума, међу којима су ратови у иностранству, унутрашњи сукоби, поштовање људских права, број убистава, број људи у затворима, трговина оружјем и степен демократије.
Овогодишњи резултати констатују да је због економског опадања свијет у цјелини постао нешто мање миран и безбједан.
Поврх свих недаћа које су се у новије вријеме сручиле на Исланд – урушавање привреде, банкарског система и валуте ове земље само су неке од њих – овај некадашњи викиншки економски „тигар" са сјевера изгубио је и своју титулу најбезбедније земље на свету.
Упркос много хваљеном напретку када је реч о безбједности, Ирак и даље остаје на дну ове листе, испод Авганистана, Сомалије и Израела, који су са своје стране лошије рангирани од Судана и Демократске Републике Конга.
На врху листе, одмах из Новог Зеланда, следе нордијске земље: Данска, Норвешка, и Исланд, а за њима Аустрија и Шведска.
Британија се нашла на 35 месту, изнад Италије, али зато испод готово свих осталих европских земаља, као и испод тако разноликих земаља као што су Јужна Кореја, Катар, Боцвана и Малезија.
САД се на листи попео за шест места – и сада је на 83. Ова земља је још оптерећена ратовима у иностранству, великим бројем становника у затворима, и општом доступношћу оружја.
Благ помак навише прије свега је последица броја година које су од 11. септембра протекле без терористичких напада, као и релативног погоршања ситуације у другим земљама.
До резултата о којима је ријеч дошло се на основу једне иновативне студије, која је објављена заједно са ГПИ за 2009, а која процјењује да је смањени ниво мира и безбједности свјетску привреду на годишњем нивоу коштао 7,2 билиона долара.
Од тога 4,8 билиона долара отпада на пословне активности које су због насиља изостале, док је преосталих 2,4 билиона штете проузроковано измештањем ресурса и улагања из индустријских грана које просперирају захваљујући насиљу у оне којима погодује мир.
