Након четири године приљежног студирања, треба човјеку и мало предаха, а док траје ова пошаст нашега доба, искрено, сит сам се наодмарао и хвала корони на томе. Имао сам напретек времена да призовем многе успомене драгих паљанских дана. Све и да нисам то хтио, а далеко је од тога, морао сам се присјетити бројних анегдота с факултета, из дома, из „угоститељских објеката“ по Палама.
Морао сам прелистати готово сваку фотографију направљену од 4. октобра 2015, кад дођох на Пале, па до почетка пандемије. Морао сам јер су ми све то слали што цимери, што доцимери, што колеге (прецизније колегинице), што домци, што остала паљанска братија. Знао сам и прије да су ми студентске године биле „врх“, али ме је ово евоцирање успомена у невакту короне увјерило да сигурно нисам промашио живот. А кажем у невакту, јер ми је корона скратила овај кусур од студирања, како називам мастер студије, и одузела ми два мјесеца из, сасвим сигурно, најљепшег дијела живота. Због тога је могу само проклињати. Ипак, још једном сам се увјерио какве сам вјечне пријатеље стекао, а друштвене мреже су надомјестиле избјегавање физичког контакта.
Ових дана, на једној згради која је тик уз Филозофски факултет у Палама, освануо је мурал са ликом недавно преминулог др Лазића. Доктор се преселио у рајска насеља, али је ипак остао код куће – Источно Сарајево и Пале његова су друга кућа. Он нам је свима „испредавао“ лекцију из патриотизма. Ваш патриотизам, будуће колеге, биће потпун кад упишете српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Палама! Наша је света дужност, како према прецима тако и према потомцима, да чувамо наш српски језик и да његујемо књижевност на њему и од њега саздану. Али, и да чувамо Филозофски у Палама и Универзитет у Источном Сарајеву, јер ћемо на тај начин одржати и учврстити Републику Српску, која ће тако остати наша кућа, па ће и наша дјеца сутра остати код куће, бити своји на своме.
Докторова и наших очева жртва имају смисао само кад ви, колеге, студирате српски језик, а своје индексе попуњавате ћириличким словима на Филозофском факултету, намјерно понављам, у Палама. А патриотизам који се од вас очекује не да неће бити жртва, како је доктор доказао своју љубав према отаџбини, него ће штавише бити уживање и радост. Слично сам говорио и студентима који су се претходних година уписивали на студиј србистике, а сад, кад сам остао код куће, кад су се искуства од студија слегла, још сам увјеренији у то.
Остани код куће, добро размисли и донеси праву одлуку – студирај српски!
Аутор: Душан Пејић, студент мастер студија српског језика и књижевности
Фронтал
