БЕОГРАД- Београдска мумија, која се чува у археолошкој збирци Филозофског факултета, добила је лице захваљујући дигиталној 3Д реконструкцији…
и сада се зна како је за живота изгледао староегипатски свештеник Несмин, рођен око 350. године прије наше ере, пише београдски “Блиц”.
Бранислав Анђелковић, професор Филозофског факултета, каже да је ово тек друга оваква реконструкција главе мумије у свијету.
“Прва мумија чија је глава реконструисана је Мерес Амон, мумија из Оријенталног института у Чикагу. То је урадио Џош Харкер са којим смо ступили у контакт и који је пристао да учествује у нашем пројекту”, рекао је Анђелковић.
Мумија је скенирана 2003. године и на основу тога је генерисан 3Д модел лобање. На том моделу, у комбинацији различитих форензичких софтвера које је Харкер искомбиновао, а који се користе у криминалистици, добијена је 3Д реконструкција мумије.
Мумију је 1888. године Хаџи Павле Риђички из Мокрина донио из египатског града Луксора, са идејом да се “народ српски поучи обичају древних мислилаца”.
Осим ове реконструкције, београдска мумија јединствена је у свијету по томе да што има свитак папируса, египатску Књигу мртвих, и то на мјесту гдје је оригинално постављена, испод Несминове руке.
Несмин је припадао свештеничкој породици. Отац му се звао Џедхор, а мајка Чаи-Хатор-Иму.
“Цијела његова породица је била свештеничка и то у храму бога Мина, божанства плодности. Његова мајка је била свирачица систума, инструмента у храму, а он је био задужен за одјећу за статуу божанства у храму. Живио је око 350, а мумифициран је око 300. године прије наше ере, односно имао је педесетак година када је умро”, рекао је Анђелковић.
(Блиц/Фронтал)
