Јутрос устајање раном зором, припреме за посао. Знате како то иде кафа, цигара, класика. Бацим поглед на ТВ, да убијем вријеме. Кад имам шта и видјети, слави се Дан Републике. Спрема се величанствена војна парада, треба свијету показати дику и понос државе. Врхунску војну технику, високо обучен војни кадар, полицијски такође. Народ се спрема за велико славље, задовољан је! Стигли су нови пасоши, јединствени у свијету. Слави се отварање нових радних мјеста, запошљавање посљедњих инжињера са Бироа. Излазак новог модела аутомобила, дика и понос домаће аутоиндустрије. Отворени су нови летови са аеродрома у Требињу и Бањој Луци. Нови раст пензија, плата. Гориво јефтиније. Јеботе, подилази ме језа. Напокон нека нормална времена. Понос ме обузима…
Али чек’, шта је сад, АЛАРМ?!
Јао, посао!
Знате како то иде кафа, цигара, класика. Бацим поглед на ТВ, да убијем вријеме. Кад имам шта видјети, слави се Дан Републике. Војна парада се спрема, додуше војници су и даље у дотрајалим униформама, на месном нареску и паштети. Пушке су из времена старе државе, али послужиће да се играмо рата, док Велики Вођа посматра. Полиција исто тако, понос државе, ипак су се специјализирали за пљачке банака и диловање дроге. На оближњем паркингу стоје многе мајке, сестре, очеви, браћа, дјеца, жене, дјевојке испраћају своје ближње, нову туру која иде у неизвјесно. Знате већ, Пољска, Чешка, Словачка, гдје год, било гдје, само не овдје. Гранични прелази закрчени непрегледном колонама аутомобила. Враћа се народ КУЋИ након празника проведених у родном завичају. Радници на пумпама трљају руке пуне посла, треба ставити нове цијене горива… У парку и данас гужва, нема више слободних парцела за шаторе дјеце палих бораца и ратних војних инвалида који штрајкују глађу.
Гасим ТВ, доста је било. Цигарета је изгорјела, кафа се охладила. Мислим ми се роје… Јебига, једно се мора признати нашим главешинама – изучавали су историју. Бићу груб, ова времена ме подсјећају на крсташке походе. Народ се буни, гладан је, умире. Имамо рјешење: Вратићемо Свету Земљу! Наравно, успут ћемо свратити код наше браће да их ослободимо њиховог блага, жена и дјеце. Ипак ми то радимо за свети циљ… Тако и ови горе, узели су нам најврједније благо, растјерали све, највеће умове избацили из државе на уштрб својих неспособних насљедника, увлакача и марионета.
Запитамо ли се: ,, Зашто?“
Па како зашто? Криве су нам балије, усташе, а њима четници, вјештице су криве за све, а ми ми само бранимо националне интересе, наше интерсе, њихове интересе…
Аутор: Огњен Дедић
