БЕОГРАД – Пресудама Хашког трибунала апсолутно не вјерује 76 одсто грађана Србије, док 23 одсто испитаника сматра да су Ратко Младић и Радован Караџић одговорни за злочине за које су оптужени пред Хашким трибуналом, резултати су истраживање Београдског центра за људска права и Мисије ОЕБС-а у Србији.
Истраживање о ставовима грађана Србије према суђењима за ратне злочине, Хашком трибуналу и догађајима из ратне прошлости провела је агенција Ипсос стратеџик маркетинг током септембра и октобра прошле године на 1 407 грађана Србије старијих од 16 година.
“Двије године раније 53 одсто грађана сматрало је да се Караџићу у Хагу суди за геноцид, а данас то сматра свега 24 одсто”, рекла је на конференцији за новинаре директорка истраживања у овој агенцији Светлана Логар.
Раније је 21 одсто испитаника сматрало да је Караџић крив за злочин у Сребреници, а данас тако мисли свега седам одсто.
Према њеним ријечима, 46 одсто грађана вјерује да је Ратка Младића требало ухапсити, али само 18 одсто каже да га је требало послати у Хаг.
Готово 20 одсто њих сматра да Младић није ухапшен све ове године јер није постојала политичка воља, док је тај проценат 2009. године био свега осам одсто.
На питање да ли суђења пред Трибуналом доприносе сазнавању истине о догађајима у ратовима у бившој СФРЈ, 50 одсто грађана је одговорило да права истина никада неће стићи до њих.
Замјеник тужиоца за ратне злочине Вруно Векарић сматра да ови подаци говоре да овај суд ради “врло непопуларан посао”, што потврђује и податак да 85 одсто грађана не зна ни за једно суђење, а чак 90 одсто њих није прочитало неку од трибуналових пресуда.
Половина грађана Србије сматра да су Срби највеће жртве, те да је највећи проценат Срба оптужен у Трибуналу. Шеф одсјека за питања ратних злочина у Мисији ОЕБС-а у Србији Иван Јовановић каже да је то “доказ да оваква питања изазивају емоције базиране на етничкој припадности”.
Директор канцеларије Владе Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић каже да податак да више од 70 одсто грађана Србије има негативан став о Хагу указује да грађани у читавом региону позајмљују ставове од неког другог, па је у Хрватској суд у Хагу антихрватски, а у Србији антисрпски.
На ставове грађана према домаћим суђењима за ратне злочине највише су утицали домаћи аналитичари, интелектуалци, књижевници, у више од 40 одсто случајева, а затим извјештаји медија 31 одсто, док свега 20 одсто испитаника каже да највише вјерује политичарима.
Близу половине грађана сматра да је помирење важно, али тек сваки пети мисли да је оно важно јер се само тако могу успоставити искрени односи узајамног поштовања и толеранције међу земљама бивше Југославије.
(Срна/Фронтал)
